Doktor Marko Lens, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije iz Londona, u razgovoru za Tanjug prenosi iskustva i praksu britanskih kolega, koji leče covid-19 i kaže da se u toj zemlji pacijentima obolelim od korona virusa ne daju ni antiviralni, ni antimalarijski lekovi, kao ni antibiotici.
Britanija se, inače, sa 55.242 zaraženih i 6.159 preminulih trenutno nalazi na osmom mestu najpogođenijih zemalja na svetu, ali bi uskoro mogla da postane evropski epicentar, upozoravaju stručnjaci na osnovu dosadašnje statistike rasta broja obolelih.
Ipak, pacijenti sa blažom kliničkom slikom se leče kod kuće, a lekari im prepisuju visoke doze vitamina C, dok su hospitalizovani samo oni pacijenti kod kojih je radiološki potvrđena pneumonija, odnosno zapaljenje pluća, objašnjava Lens.
Doktori u Britaniji smatraju i da pacijentima kod kojih je već došlo do razvoja upale pluća i koji su na odeljenju intenzivne nege ne treba davati antibiotike sve dok se putem mikrobiološke analize ne potvrdi bakteriološka infekcija, a najvažnije je da pacijenti imaju stalan dotok kiseonika. Britanski doktori takođe smatraju i da respiratori, koji su invazivna vrsta ventilacije, nisu od velike pomoći i da ne daju dobre rezultate, dok statistike iz Engleske govore da pomognu kod svega 50 odsto pacijenata, kaže Lens.
Zato se u Engleskoj u mnogim bolnicama koriste aparati CPAP, koji pacijentima omogućavaju kontinuirani dotok svežeg vazduha, kiseonika, ali na neinvazivan način.
Slične aparate, objašnjava Lens, koriste ljudi koji imaju problema sa hrkanjem i poteškoće u disanju.
Navodi i da je Univerzitetski koledž u Londonu počeo studiju sa neinvazivnom CPAP ventilacijom i da prema njihovim podacima ne postoji neka velika razlika u konačnom rezultatu u odnosu na one pacijente koji su intubirani.
“Kolega anesteziolog mi je juče rekao da radi na odeljenju gde ima 28 pacijenata i 28 respiratora. Radi već tri nedelje i za to vreme su uspeli da skinu jednog pacijenta sa respiratora. To je poražavajuće”, rekao je Lens.
Način lečenja u Velikoj Britaniji u velikoj meri se razlikuje od Izraela, zemlje u kojoj je smrtnost od korona virusa samo 0,5 odsto.
Terapije u toj zemlji su veoma kompleksne, navodi Lens.
Doktori u toj zemlji leče takozvanu “citokinsku oluju”, fenomen preteranog imunog odgovora organizma koji rezultira teskim upalnim promenama, kod mlađih osoba, koja se u mnogim zemljama ne tretira, tako što daju dva leka – antiinterleukin 6 i anti TNP lek, koji postoje i u Srbiji.
U Italiji, evropskoj zemlji sa najvećim brojem umrlih od korona virusa, isprobani su različiti lekovi, od antimalarika koji se koriste i u Srbiji, pa do antibiotika.
Italijanski doktori koriste, kaže Lens, azitromicin, koji se kod nas zove hemomicin, u kombinaciji sa hlorokinom i hidroksihidrokinom.
Takođe, u Italiji daju visoke doze vitamina C, od tri do pet grama dnevno.
Koriste i antiviralne lekove, poput leka kaletra, koji se daje kod HIV pozitivnih pacijenata, a kombinuju ga lekom Tamiflu – to je takozvani tajlandski koktel, prvi put isproban na Tajlandu.
U Kini je, na primer, isproban i lek koji se daje kod određenih tipova kancera i taj lek, navodno, daje pozitivne rezultate.
U Australiji su počeli in vitro studiju sa jednim antiparazitikom, koji se koristi široko u veterini za lečenje različitih životinja, a koji bi mogao da bude efikasan i kod kovida.
Doktor Lens je za Tanjug govorio i o situaciji u Britaniji, navodeći da su skoro sva odeljenja intenzivne nege puna, da je veliki broj pacijenata, a da su i mnogi doktori zaraženi.
Lens objašnjava i kako izgledaju smene anesteziologa u Velikoj Britaniji tokom epidemije korone.
“Smene su veoma teške, oni rade u smenama od 12 sati, imaju kompletnu uniformu i obično rade dva sata u uniformi, pa imaju dva sata odmora, pa se opet preoblače u novu uniformu. Taj turnus traje 12 sati, onda imaju 36 sati odmora i opet 12 sati rada. To je veoma naporno”, kaže Lens.
Osvrće se i na poziv doktora u Velsu pojedinim starijim građanima koji već imaju hronične bolesti da se unapred odreknu respiratora ukoliko dobiju korona virus, uz ocenu da je to i pravno pitanje, ali i velika etička i moralna dilema.
“Jako je teško kad radite u intenzivnoj jedinici i kad imate situacije koje su hitne, kad imate odeljenje sa 28 respiratora, a vama se odjednom pojavi čovek koji je mlad i kome bi respirator pomogao, a imate jako kritičnog pacijenta koji je u godinama i koji ima različita druga oboljenja, gde je prognoza verovatno mnogo lošija… Tu se postavja pitanje da li je etički da skinete sa respiratora starijeg čoveka da biste stavili mlađu osobu, gde su veće šanse da spasite život… To su velike i etičke i moralne dileme za svakog lekara koji radi na odeljenju inrenzivne nege i mora da donese takvu odluku”, rekao je on.
Lens zaključuje da je jasno da specifična terapija ne postoji i da je najvažnija prevencija, odnosno izolacija i socijalno distanciranje, pogotovo ako se ima u vidu da 50 do 75 odsto osoba koje su zaražene nemaju nikakve simptome bolesti.
