Ohrabruje činjenica da je BRIKS otvoren za proširenje. S obzirom na to da je reč o brojnim oblastima kroz koje BRIKS funkcioniše, Srbija bi morala hitno da uspostavi ministarstvo za saradnju sa BRIKS-om
Povod za ovaj tekst je deklaracija koja je u Brazilu sredinom novembra jednoglasno usvojena na samitu BRIKS-a (organizacija Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, nazvana po akronimu početnih slova ovih država na engleskom). Reč je o tome da deklaracija nije „istorijska“, a da istovremeno govori o svetu mnogo više od bilo kog drugog dokumenta, tako da bi se sadašnje vreme sasvim dobro moglo rekonstruisati samo na osnovu ove deklaracije. To „rekonstruisanje“ sveta je tema ovog teksta.
SLIČNOSTI I RAZLIKE BRIKS se nužno mora porediti sa G7 (SAD, Japan, Kanada i četiri najmnogoljudnije države i najveće ekonomije Evrope: Nemačka, Francuska, Britanija i Italija), zato što je reč o dve ekonomski najmoćnije grupacije na svetu koje u zbiru čine oko dve trećine svetskog bruto društvenog proizvoda (BDP), a koje se sastoje od veoma malo država. I tu se sve sličnosti završavaju, a za analizu sveta u kome živimo najvažnije su razlike koje među njima postoje.
Pre svega treba istaći, pošto je toga malo ljudi u Srbiji svesno, a verujem da je na Zapadu ta svest izvan stručnih krugova bukvalno nepostojeća, da je BDP BRIKS-a već danas veći od BDP G7, kada se metodološki ispravnije porede po „paritetnoj kupovnoj snazi“ (na engleskom je to purchasing power parity, PPP). Ono što proizvedu zemlje BRIKS-a u robi i uslugama vredi više od onoga što proizvedu zemlje G7. Pre dvadesetak godina je taj isti odnos bio tri puta u korist G7 (BRIKS tada nije postojao, ali države koje ga čine naravno jesu).
Evo jedne ilustracije razlike između BDP po nominalnom iskazu i po PPP. Kada Srbija dobije 30 oklopnih vozila BRDM-2M od Rusije, onda se kaže da ona „vrede“ nekoliko stotina hiljada dolara. A kada dobije od SAD 30 vozila „hamer“, onda se kaže da ona „vrede“ nekoliko miliona dolara. To je, nominalno, razlika 20 puta. Ali kada se izračuna koliko bi vozila slična ruskim koštala da ih proizvode u SAD, onda se ustanovi da je njihova vrednost takođe nekoliko miliona dolara, ili da ruska više vrede. To je po PPP metodologiji.
73 TAČKE DEKLARACIJE BRIKS je usvojio deklaraciju koja sadrži 73 tačke, raspoređene u pet okvirnih poglavlja jednoglasno, uprkos veoma različitim političkim sistemima u državama članicama. Nasuprot tome, članice G7 na poslednjem svom samitu praktično nisu mogle da se dogovore oko zajedničkog dokumenta, iako navodno sve baštine politički sistem zasnovan na istim osnovama.
Ovde ću samo nabrojati oblasti u kojima se razvija saradnja unutar BRIKS-a i uporedo s tom saradnjom razvijaju modeli izgradnje institucija kroz koje se ta saradnja ostvaruje. BRIKS-ova Nova razvojna banka proslavlja petogodišnjicu i iz godine u godinu povećava svoje aktivnosti, pre svega u oblasti infrastrukturnih projekata. Ustanovljava se fond koji će omogućiti kupovinu obveznica u lokalnoj valuti, čime će se izbeći zaduživanje država u američkim dolarima ili evrima. Uvode se posebni elektronski sistemi za finansijske transakcije, što će onemogućiti SAD da prete kako će nekoga izbaciti iz njihovog, sada najrasprostranjenijeg sistema evidencija tokova novca, SVIFT-a. Ostvaruje se značajna saradnja u vojnoj i bezbednosnoj oblasti. Komunikacije i informativne tehnologije se razvijaju u šest posebnih projekata, uključujući i koordinaciju u oblasti satelitske tehnologije. Sarađuje se u oblasti zdravlja, radnog prava, parlamentarnih delegacija, pravosudnih institucija sa ciljem razmene iskustava i poboljšanja međusobnog delovanja, u oblasti finansija i monetarne politike, poreza i carina, trgovine, ekologije i kulture.
MULTILATERALIZAM Kako je to moguće? Da su svi saglasni s tako detaljnom i sveobuhvatnom deklaracijom, a da su tako međusobno različiti po kulturi i političkim sistemima? Reč je o populaciji koja čini 40 odsto ukupnog stanovništva na Zemlji, preko 50 odsto ukupnih teritorija, oko trećine ukupnog svetskog BDP, sa četiri različita kontinenta. Moguće je zato što se temelje na onom multilateralizmu na kome su posle Drugog svetskog rata osnovane UN. Saradnja na bazi dogovora, prenošenje ovlašćenja na zajednička tela, ali uz striktno poštovanje suvereniteta država članica i uz nemešanje u unutrašnja pitanja država članica. Uz spremnost da se intenzivno sarađuje sa svim postojećim međunarodnim institucijama, od UN do MMF i Svetske trgovinske organizacije i Organizacije za zabranu hemijskog oružja i da ne nabrajam (sva su inače nabrojana u samoj Deklaraciji), ali na bazi izvornih principa. Dakle, snažno se protiveći pokušajima da se te međunarodne institucije „ukradu“ ili potčine interesima bilo koga (zapravo se misli na države G7).
To je izuzetno ohrabrujuće za sve nas. Ako ogroman deo čovečanstva može da sarađuje bez pretnji i ucena, o ratovima da i ne govorim, onda je to moguće i na nivou UN. To što na tom nivou tako nije, posledica je pre svega politika država G7. Ovakvih kakve su danas. Zarobljene u svojim kolonijalnim političkim i kulturološkim obrascima.
Druga ohrabrujuća činjenica je da je BRIKS otvoren za proširenje. S obzirom na to da je reč o brojnim oblastima kroz koje BRIKS funkcioniše, Srbija bi morala hitno da uspostavi ministarstvo za saradnju sa BRIKS-om. Da imamo instituciju koja će pokazati ozbiljnost i spremnost Srbije da bude deo budućnosti, a vremenom i da sama razvije kapacitete koji će joj omogućiti sve koristi takve saradnje. Bez ucena, bez zahteva da se gubi celovitost, s politički neuslovljenim mogućnostima investiranja. Uz uvažavanje svih posebnosti Srbije i bez nametanja bilo kog oblika rešenja u bilo kojoj oblasti.
Treće, za nas izuzetno važno, reč je o državama koje nisu i neće priznati tzv. Kosovo, a istovremeno su vojno već sada snažne kao i G7, tako da nam saradnja s njima omogućava i izgradnju moderne vojske i moderne ekonomije kao dva oslonca koja su nam neophodna za očuvanje celovitosti države. Dobro je da sarađujemo sa svima, ali ako neko hoće da nam naudi, onda možemo imati oslonac unutar organizacije koja je već promenila svet, a ubuduće će izvesno biti model svetskih ukupnih odnosa.
DVA KOHEZIONA FAKTORA Naravno da su dva koheziona faktora unutar BRIKS-a važnija od ostalih. Ruska energetska i vojna snaga, i kineska ekonomska snaga. Kina čini oko polovine BDP BRIKS-a. Zajedno sa Indijom, Rusija i Kina celoj grupaciji daju i ogroman geopolitički značaj. Inicijativa je potekla iz Moskve, ali je kineski ekonomski uticaj onaj stabilizujući faktor koji čini tako brzi razvoj mogućim.
Nekada je Kina pravila zid da bi se odbranila od neprijatelja. Sada zemlje BRIKS-a razvijaju saradnju i promovišu multilateralizam u izvornom značenju kao svoj osnovni način odbrane od neprijatelja, zato što tako shvaćena međunarodna saradnja uopšte nije suprotna nacionalnoj državi punog suvereniteta. Sarađuje se u onim oblastima i u onoj meri u kojoj svaka država smatra da je to za nju dobro. Bez nametanja rešenja, i naročito bez „nadmoćnih obrazaca“ koje svi drugi moraju da prihvate. I u tome imaju ogromnog uspeha. I u Africi i u EU, pa i u SAD u određenim strukturama.
Važna „cigla“ u tom novom kineskom zidu odbrane je sam BRIKS. Uz razvoj unutrašnjeg tržišta Kine, koje će sve više biti oslonac za razvoj i Kine i celog sveta, i inicijativa kao što je Pojas i put, koji je najveći svetski investicioni poduhvat u istoriji, čini se da je posle ovog samita u Brazilu BRIKS čvršći i spremniji više nego ikada za probleme koji nadolaze, pre svega zbog krize Zapada.
Cena koju SAD zahtevaju da drugi plate, zarad njihove ideje razvoja beskonačnih sukoba i pritisaka, postaje previsoka čak i za Brazil, a, vidimo, i za vodeće države EU.
Sledeći domaćin BRIKS-a u 2020. godini je Rusija. Srbija ne sme da propusti priliku da se u narednoj godini priključi BRIKS-u u svim oblastima i formama gde je to moguće. Ako razumemo istorijske tokove, kancelariju za pridruživanje EU ne treba gasiti, ali od nje nemamo šta da očekujemo. Kao što to možemo svakoga dana da vidimo, ne očekuju ni građani same EU da Brisel nešto bitno reši, pa je tek besmisleno da u tu organizaciju mi polažemo neke nade.
U novom zidu odbrane od neprijatelja Srbija treba da traži svoje mesto. Kroz obostrano korisnu saradnju.
