Borjanovih 150 – priča o legendi - BIGportal.ba
Fudbal Sport

Borjanovih 150 – priča o legendi

Sjajni golman večeras protiv Libereca slavi jubilej, iza njega su neverovatne brojke, tri trofeja, antologijske odbrane i 78 mečeva bez primljenog gola

 Predugačko treće poluvreme 163. večitog derbija bacilo je rukavice Milana Borjana daleko od Zvezdinog gola, njegovog prirodnog okruženja, koji je tako neustrašivo i uspešno čuvao u prethodne tri godine. Kada ulog nije samo ograničen sportskim uspehom, nego privatnim životom sasvim je logično što reprezentativac Kanade mora da deluje još energičnije i otresitije nego u svom šesnestercu.

Ali da priču vratimo u normalne, sportske, tokove… Večeras bi potencijalna pobeda ekipe Dejana Stankovića nad češkim Liberecom trebalo da nosi posvetu sa likom Zvezdinog kapitena. Ili kapitenčine, kako mu „tepaju“ brojni pripadnici navijačkog korpusa.

Golman Crvene zvezde odigraće 150. zvanični meč u dresu sa grbom najtrofejnijeg srpskog kluba, i po još jednom paramteru ući u galeriju velikana tima sa Marakane. Sa tendencijom da, vrlo brzo, makar i ne odradio ugovor do kraja (leto 2023. godine) prestigne Nenada Milijaša (205) na listi igrača sa najviše utakmica od 1992. godine do donas.

Za vreme svog bitisanja u Ljutice Bogdana temperamentni Krajišnik postao je merna jedinica dugovečne uspešnosti, bacivši pod noge onu tezu o brzom zasićenju u srpskom fudbalu. Imala je Crvena zvezde, u postbarijevskoj istoriji, odlične golmane koji su bili u pogrešnom trenutku u klubu. Imala je i nešto manje kvalitetne čuvare mreže, koji su se očešali o dobar period Crvene zvezde, i instant slavu. Ali niko nije bio tako dobar spoj kao Milan Borjan i Crvena zvezda.

SVEGA OVOGA NE BI BILO DA JE MARKO DMITROVIĆ REKAO DA

Tokom deljenja karata fudbalske i životne sreće Milanu Borjanu su se, posle izbegličkog detinjstvam otvarali trilinzi i jaki fulovi. Kao, na primer, u Radu kada je stao na gol-crtu, pošto se jedan od njegovih konkurenata narugao autoritetu tadašnjeg finansijera Ranka Stojića i prevrtanjem očima, prilikom Stojićevog pokušaja da demonstrira jednu golmansku vežbu, eliminisao sebe iz ozbiljne kombinacije. U niškom Radničkom je za polusezonu primio samo šest golova.

Ali je samo na Marakani Milan Borjan dobio poker kečeva. I to kao svojevrstan autsajder u partiji gde su na talonu bili slava, moć i status legende sa brojnim trofejima i međunarodnim uspesima. Da je Marko Dmitrović, znanac Vladana Milojevića iz juniorskih dana, tog leta 2017. godine rekao sudbonosno da Crvenoj zvezdi, priča o Milanu Borjanu kao modernoj legendi crveno-belih ne bi postojala. Reprezentativac Kanade bio bi samo jedan od onih fudbalskih globtrotera, koji je branio na nekoliko kontinenata i par vrlo dobrih klubova. Ali bio bi zaboravljen onog trenutka kada bi odlučio da okači rukavice o klin.

STOJIĆ GA SLUČAJNO STAVIO NA GOL

Bio bi opisivan sentencom da je postojao jednom jedan dobar golman, odrastao u Argentini i Kanadi, koji je branio boje Ludogoreca, poljskog Kilcea, Vasluija, Sivasa i beogradskog Rada.

Sa ne baš impresivnim CV-om Milan Borjan je stigao na Marakanu kao opklada Zvezdana Terzića i Mitra Mrkele, koju je aminovao Vladan Milojević. Željan iskoraka u karijeri, tada 30- godišnji Borjan nije želeo da mu iz ruku isklizne životna šansa i potencijalni status velikog Zvezdinog golmana. Nekonvencionalan, ali čarobnjaštvom nabijeni način branjenja gola, izvan šablona italijanske ili nemačke škole, demonstrirao je prvom paradom u beogradskom meču sa praškom Spartom. A onda je u revanšu, na kultnoj Letni, spustio rampu. Potcenjivački i sumnjičavi komentari su već tada nestali. Dovoljno da Borjan postane deo ratničke klike u usponu Milojevićevog tima, čiji eksponati su bili Vujadin Savić, Filip Stojković, Branko Jovičić i Nemanja Radonjić.

A onda se desio Krasnodar kada je u nadoknadi vremena ugasio svetlo na Marakani, izvukavši loptu iz donjeg desnog ugla posle savršenog šuta Aleksandra Grankvista.

Onda se desio Keln kada je sa polomljenim prstom bio veliki kišobran na Zvezdinom golu, dovoljno veliki da zaustavi pljusak šuteva nemačkog kluba.

Desio se i Salcburg, kada je bacio u očaj Dabura i Ramalja u finišu meča i potvrdio ulazak u Ligu šampiona.

Desio se i ona Kopenhagen, kada je delovao kao pripadnik galskog sela koji je popio čarobni napitak. Desio se i Bern i revanš sa Jang Bojsom, kada je preko prečke prebacio poslednji šut švajcarskog tima. Crvenoj zvezdi se jednostavno desio Milan Borjan i 149 utakmica na njenom golu.

Desio se golman o čijim kvalitetima bi bilo šturo suditi samo na osnovu statističkih parametera, koji su ga nekada činili i statističkim najboljim čuvarem mreže kola Lige šampiona. Suve brojke, ipak, kažu da je na 78 od 149 zvaničnih mečeva u Crvenoj zvezdi Milan Borjan sačuvao mrežu. Osvojio je tri šampionska pehara, dva puta uspešno prošao kroz kvalifikacije za Ligu šampiona i isto toliko puta se domogao Lige Evrope. I to kao veliki protagonista. Nije zanemarljivo ni to što je je bio najbolji sportista SD Crvena zvezda i još dva puta igrač godine fudbalskog kluba.

Gledajući ovu matematičku lestvicu, podignutu na najvišu tačku Zvezdine moderne istorije, sigurno se pitate gde su limiti Milana Borjana i šta još on može da ponudi Crvenoj zvezdi. Ona otrcana fraza o čuvarima mreže i vinu, kaže da ono najbolje od kanadskog reprezntativca tek sledi. Posebno što neki njegovi javni nastupi pokazuju da ne namerava da digne sidro zarad ponude sa azijskog i američkog kontinenta. Mada je bilo kritičnih emotivnih trenutaka i kod momka koji je na teži životni način, jureći egzistenciju na beogradskom buvljaku, shvatio da se poštovanja i slave u Crvenoj zvezdi ne zaslužuju potpisom ugovora. Već kontinuitetom koji je fascinantan.

„Planiram da ostanem još dugo u Zvezdi. Ovde sam srećan, nisam primoran da selim porodicu. Mogu da odem samo ako klub odluči da isforsira nekog mladog golmana“, rekao je u nekoliko navrata Milan Borjan.

Večeras će kanadski reprezentativac stati na broju od 150 utakmica u Zvezdinom dresu. Biće to kratkoročno zadovoljstvo, ali optimizam i kninska krv, sigurno će uticati da Milan Borjan razmišlja o dugoročnim planovima i veruje u sebe.

Kao što je verovao da će mu se nešto iz zvezdane sadašnjosti desiti dok je bio zakucan za klupu Ludogoreca. Posle ulaska u Ligu Evrope, on je bio opterećen prolećem na Starom kontinetu. A posle prve Lige šampiona verovao je i u drugu…

Zato je ovo priča o legendi natprirodnog refleksa, ratničkog ponašanja, sa mentalitetom potrebnim velikim klubom.

Golmanu koji ne živi od Kopenhagena, već sanja unapređenu verziju „novog” Zvezdinog i Borjanovog Kopenhagena. Kao da je juče prohodao, a ne stigao do velikog jubileja.

Mozzartsport

Danas objavljeno

ATP Tur finale: Ko je siguran i ko je još u igri?

Vanja A

Memfis drugoj zvijezdi dao 105 miliona

Vanja A

Marko Pešić: Moj otac nema koronu

Vanja A

Ostavite komentar