Izjavila je za jednu televiziju pre par dana za svog unuka Milana nakon utakmice s Hrvatskom: “Ja sam bila odmah ljuta, što ćeš spominjati Krajinu, a baba ti je Hrvatica, tata je napola Srbin pa Hrvat, pa šta bi hteli, jebala ga Krajina!”
Hrvatski mediji su je upitali da li joj je iko od porodice Borjan koja živi po Srbiji i Kanadi to zamerio, da li ju je unuk Milan nakon toga nazvao.
“Ma nije niko, šta bi se ljutili. Oni znaju da sam ja svoja i da ceo život govorim šta mislim. Milan je to izjavio što je izjavio, a rođen je zapravo u Kninu 1987., koji je tada bio u Jugoslaviji. Moj sin, a njegov otac Boško, i snaja Mirjana, devojački Jadrić, uvek su bili vredni i jako vodili računa da Milanu, bratu mu Nikoli i sestri Nikoliji ništa ne fali, i Milan je uprkos ratu imao lepo djetinjstvo dok nisu otišli iz Knina. Najprije za Beograd, a onda nakon pet godina i u Kanadu”, ispričala je Štefica.
Dodala je kako niko u porodici Borjan ne mrzi druge nacije.
“Ja tvrdim da moj unuk Milan, kao ni moj sin i ćerka, Boško i Vesna, ne mrze nikoga. Ni Hrvate, ni Slovence, ni Makedonce”, kaže baka, koja uvrede hrvatskih navijača na račun unuka Milana nije ni čula jer ne čuje dobro, a kako kaže “i bolje da ih nije čula”.
Isto tako, baka Štefica kaže da Borjani za Beograd nisu otišli u traktoru zbog kog je takođe Milan vređan od strane hrvatskih navijača.
“Najprije mi smo za Beograd otišli u kombiju, a Audi kojeg smo ostavili su nam posle ukrali. Kakvi traktori, kakve gluposti. Borjani su uvek bili gospoda. Mi nikada ne govorimo šta je nama zapaljeno i uništeno. Rat ne donosi nikome ništa dobro, zato sam ja rekla: jeb*la ga Krajina, misleći zapravo – j*bo ih rat. Moj Boško, Milanov otac, bio je sjajan golman, trebao je potpisati za Hajduk. Branio je fenomenalno za DOŠK dugi niz godina”, naglasila je baka.
