Na dva stepena globalnog rasta temperature ostajemo bez svih svetskih grebena, upozoravaju stručnjaci
Veliki koralni greben, oštećen, ali ne i slomljen uticajem klimatskih promena, podjednako uliva nadu i poziva na zabrinutost dok se istraživači utrkuju da otkriju kako može da preživi na planeti koja se sve više zagreva.
Vlasti pokušavaju da kupe vreme grebena kombinovanjem drevnog znanja sa novom tehnologijom. Oni proučavaju reprodukciju korala u nadi da će ubrzati ponovni rast i prilagoditi ga tako da može da se nosi sa toplijim i nemirnijim morima.
Podvodni toplotni talasi i cikloni delimično izazvani emisijom gasova staklene bašte devastirali su neke od 3.000 koralnih grebena koji čine Veliki koralni greben. Njegove vode prepune su đubreta, a povećanje populacije bodljikavih morskih zvezda gotovo da je istrebilo korale.
Istraživači kažu da klimatske promene već predstavljaju izazov za živahnu morsku nadgradnju i sve što zavisi od nje i da će doći do još više razaranja.
„Ovo je jasan signal koji klimatske promene šalju. To će se dešavati iznova i iznova. Biće to rolerkoster“, rekla je En Hoget, direktorka istraživačke stanice na ostrvu Lizard, o kontinuiranoj šteti koju Grebenu nanose jače oluje i podvodni toplotni talasi.
Podvodni Kolos koji se vidi iz svemira godinama posrće
Milijarde mikroskopskih životinja zvanih polipi izgradile su ovog zapanjujućeg podvodnog Kolosa dugog 1.400 milja. Veliki koralni greben vidi se iz svemira i star je možda milion godina. Dom je hiljadama poznatih biljnih i životinjskih vrsta i može se pohvaliti turističkom industrijom od 6,4 milijarde dolara godišnje.
„Korali su inženjeri. Oni grade sklonište i hranu za bezbrojne životinje“, objašnjava Majk Emsli, šef programa Dugoročnog praćenja Grebena na Australijskom institutu za nauku o moru.
Emslijev tim je, tokom 37 godina posmatranja i istraživanja, video da posledice postaju sve veće, a da prirodne katastrofe pogađaju područje sve češće.
Toplotni talasi poslednjih godina naterali su korale da proteraju bezbroj sićušnih organizama koji napajaju grebene fotosintezom, dovodeći do toga da grane izgube boju, to jest da „pobele“.
Bez ovih algi, korali ne rastu, mogu postati krhki i obezbeđuju manje biljnih i životinjskih organizama neophodnih za opstanak skoro 9.000 vrsta zavisnih od grebena.
Cikloni su u proteklih desetak godina uništili hektare površina pod koralima. Svaki od njih je bio istorijska katastrofa za sebe, ali bez dovoljno vremena između takvih događaja, greben nije mogao da se oporavi.
Međutim, u poslednjem toplotnom talasu, Emslijev tim primetio je da novi korali niču brže nego što se očekivalo.
„Greben nije mrtav! To je neverovatan, lep, složen i izvanredan sistem koji ima sposobnost da se oporavi ako dobije šansu, a najbolji način da mu damo šansu je smanjenje emisije ugljenika“, istakao je Emsli.
Nema odmora dok traje obnova Velikog koralnog grebena
Prvi korak u vladinom planu obnove Grebena je nastojanje da se bolje razume zagonetni životni ciklus samog korala.
Zbog toga, desetine australijskih istraživača ulaze u more kada su uslovi povoljni za reprodukciju. To se dešava jednom godišnje i to na prelasku zime u proleće.
Međutim, naučnici kažu da je to presporo ako korali žele da prežive globalno zagrevanje. Zato sakupljaju koralne polne ćelije tokom razmnožavanja korala i potom u laboratorijskim uslovima testiraju načine da ubrzaju reproduktivni ciklus korala i podrže gene koji im omogućavaju preživljavanje na višim temperaturama.
Jedna takva laboratorija, prvobitno trajekt naknadno prerađen u „naučnu baržu“, pluta pored obale ostrva Konomi, na dva sata vožnje čamcem od kopna države Kvinslend.
Karli Rendal, koja je na čelu Programa obnove korala pri Australijskom institutu za nauku o moru, često je okružena kofama punim primeraka korala i eksperimentalnim tehnologijama za sadnju korala.
Dugoročni plan, kako navodi, je da se svake godine uzgaja na desetine pa i stotine miliona beba korala i da se oni potom posade duž Grebena.
Rendalova je to uporedila sa sadnjom drveća pomoću dronova, ali pod vodom.
Njene kolege uspešno su uzgajale korale u laboratoriji van sezone, što je ključni prvi korak da se u velikoj meri uvedu genetske adaptacije kao što je otpornost na toplotu.
Inženjeri dizajniraju robote koji će biti na brodu koji bi koristio podvodne dronove. Ti dronovi bi pričvrstili genetski odabrane korale na greben pomoću štipaljki u obliku bumeranga.
Korali u posebno odabranim oblastima će poboljšati „prirodne procese oporavka“ Grebena koji bi na kraju preuzeli posao koji su ljudi radili da bi Greben opstao kroz klimatske promene.
Australiju su proteklih godina pogodili nezapamćeni požari, poplave i cikloni pogoršani klimatskom nestabilnošću.To je dovelo do promene političke klime u zemlji jer su glasači postali sve više zabrinuti za klimatske promene, pomažući u stvaranju novog nacionalnog rukovodstva na ovogodišnjim saveznim izborima, ocenjuje Bil Her, izvršni direktor „Klajmat analitiksa“.
Nova vlada levog centra Entonija Albaniza usvojila je zakon o dostizanju neto nulte emisije ugljenika do 2050. godine, što uključuje smanjenje gasova staklene bašte za 43 odsto do 2030.
Australija je jedan od najvećih svetskih izvoznika uglja i tečnog prirodnog gasa i zaostaje za ciljanim emisijama velikih industrijskih zemalja.
Nova vlada je blokirala iskopavanje uglja u blizini Velikog koralnog grebena, ali je nedavno dala dozvole drugim termoelektranama.
Takođe, nastavlja se sa ulaganjem kako bi se povećala prirodna sposobnost Grebena da se prilagodi klimi koja se brzo zagreva.
Grebenom veličine Italije, kao nacionalnim parkom upravlja Uprava morskog parka Veliki koralni greben.
Glavni naučnik Uprave morskog parka Dejvid Večenfeld navodi da je „uprkos nedavnim uticajima klimatskih promena, Veliki koralni greben i dalje ogroman, raznolik, lep i otporan ekosistem“.
Na dva stepena globalnog rasta temperature ostajemo bez grebena
Međutim, to važi sada, u svetu u kojem je temperatura porasla oko 1,1 stepen Celzijusa.
„Kako se približavamo porastu od dva stepena Celzijusa i svakako dok budemo prelazili tu granicu, izgubićemo svetske koralne grebene i sve prednosti koje oni daju čovečanstvu“, upozorio je Večenfeld.
Prema njegovim rečima, koralni grebeni su, kao dom za preko 30 odsto morskog biodiverziteta, neophodni za život stotina miliona ljudi širom tropskih krajeva.
Greben je deo nacionalnog identiteta Australijanaca i od ogromnog je duhovnog i kulturnog značaja, istakao je Večenfeld.
Za sada je uzgoj raznih vrsta na celom Grebenu i sadnja korala izvodljiva naučna fantastika.
Ipak, preskupo je da se obim poveća do nivoa potrebnih da bi se „kupilo vreme“ dok čovečanstvo polako smanjuje emisije, objašnjava Karli Rendal, ali dodaje da bi u roku od 10 do 15 godina dronovi mogli biti u vodi.
Ipak, Rendalova upozorava da roboti, farme korala i vešti ronioci „apsolutno neće biti dovoljni ako emisije ne budu stavljene pod kontrolu“.
„Ovo je jedan od mnogih delova kompleta alata koji se razvija. Ali ako ne možemo da stavimo pod kontrolu emisije, nemamo mnogo nade za ekosistem grebena“, poručila je Rendalova.
RTSmagazin.
