Bivši komandant NATO snaga ponavlja već milijardu puta ponovljenu priču – kako je Srbija bombardovana kako bi nam pomogli
Nisu hteli – morali su. Tako se ovih dana peru Zapad i njegovi lakeji koji su 1999. godine učestvovali u bombardovanju Jugoslavije. Štaviše, uništavanje jedne zemlje i svih onih života dešavalo se, kažu, “u humanitarne svrhe”.
Istu priču koju smo prethodnih dana slušali od američke misije pri OEBS-u, ali i od ambasadora NATO članica, da je agresija na Srbiju bila “operacija koju niko nije želeo”, ponavlja nam i ozloglašeni general američke vojske u penziji Vesli Klark koji je te 1999. godine bio na čelu snaga NATO-a.
Ne samo da se Alijansa ne kaje za pokušaj uništavanja jedne suverene države, članice UN, ne samo da joj nije žao svih onih života koje su odneli zbog svoje ekspanzionističke politike – već se, svime što su uradili – oni ponose.
“Ponosan sam na ono što je NATO uradio kako bi sprečio kampanju etničkog čišćenja uperenu protiv Albanaca na Kosovu. Mislim da je akcija NATO-a preduzeta sa minimalnom silom, sa svim mogućim merama opreza kako se ne bi naudilo nevinim civilima, i uspela je da ispuni cilj – spreči etničko čišćenje”, izjavio je general američke vojske u penziji Vesli Klark, koji je 1999. bio na čelu snaga NATO-a.
Sigurno da je namera da zaštite civile bila njihova glavna misao vodilja dok su rakete navodili na zgrade RTS-a ili putnički voz u Grdeličkoj klisuri ili, na primer, kasetne bombe sipali po srpskim gradovima i civilima.
Ipak, Klark kaže kako je NATO intervencija bila “neophodna, sprovedena isključivo u humanitarne svrhe i da je ispunila svoj cilj”.
U svom intervjuu za “Glas Amerike”, Klark je dobio priliku da priča i o tome da li su mu se ostvarili svi “snovi” koje je snevao dok je komandovao NATO-om.
“Ono što smo znali tada je da će NATO snage biti prisutne na Kosovu. Nismo znali tada da će Srbi potpuno napustiti Kosovo. Nikada nismo imali nameru da podelimo Kosovo, niti da ga učinimo nezavisnim. Ali, akcije srpske vojske i policije tokom kampanje, brutalna ubistva civila, pokušaji da se uništi imovina kosovskih Albanaca, brutalno ponašanje jednog suseda prema drugom, učinilo je nemogućim da Srbi ostanu. NATO je onda kao jedan od ciljeva postavio i odlazak srpskih snaga. Ono što se posle desilo je da je Kosovo odlučilo da postane nezavisno”, kaže Klark.
Ipak, nezadovoljan je i dalje, pa je i etničko čišćenje južne srpske pokrajine njemu nedovoljno.
“Iskreno rečeno, situacija u regionu ostaje neprihvatljiva. Srbija ne priznaje nezavisnost i meša se u unutrašnje stvari Kosova, a politički pritisak na Kosovo kao manju zemlju, i dalje je veoma snažan i težak”, ukazuje on.
Komentarišući zahlađenje odnosa prištinskih vlasti sa svojim američkim zaštitnicima, Klark opet krivi Srbiju: “Srbija se mešala u dešavanja na Kosovu, severno od Ibra jako, jako dugo”.
“Čak i kada sam bio komandant NATO-a, dešavala se kampanja etničkog čišćenja Albanaca severno od Ibra. To mešanje je bilo pogrešno i tada, ali se nastavilo, i očigledno i dalje traje. I kada SAD traže od obe strane da sednu za isti sto, mislim da treba da pojačaju pritisak na gospodina Vučića i Srbiju, jer je Srbija moćnija, veća zemlja, ima mogućnost da bude fleksibilnija u ovom slučaju”, kaže on, zaboravljajući da primeti da je u relaciji o kojoj govori Srbija država, a Kosovo i Metohija i dalje, prema Ujedinjenim nacijama, samo njena pokrajina.
I da, u to vreme dok je on komandovao snagama Alijanse, zaista se jeste dešavalo etničko čišćenje – ali etničko čišćenje Srba.
Jasno je, kaže Klark, da se Srbija “nije pomirila sa činjenicom da je Kosovo danas nezavisno” pa nam poručuje i da “to priznanje mora da se desi”.
“To je istorijska posledica tenzija i sukoba. Nikada neću zaboraviti kada sam bio sa predsednikom Slobodanom Miloševićem u novembru 1998. Potpisivali smo tada finalni sporazum o povlačenju srpskih snaga, koje su i UN u svojoj rezoluciji pozvale da se povuku. Predsednik Milošević mi je rekao: ‘Mi znamo kako da rešavamo probleme sa Albancima, radili smo to i ranije’ Ja sam ga pitao – kako to rešavate, a on mi je odgovorio: ‘Sve ih pobijemo’. I ta napetost između dve grupe, koja ima istorijske korene, može da bude rešena samo razdvajanjem u dve države – koje sada moraju da nađu načine kako da razviju bolje odnose i ekonomsku saradnju, za dobrobit svojih građana”, pripoveda Klark ponavljajući tako dobro poznati narativ da su svi zločini koje je NATO učinio na teritoriji Jugoslavije, imali za cilj samo da nas i Albance “spasu” od “monstruma” zvanog Slobodan Milošević.
Gotovo isto su nam, inače, ovih dana, ali i u poslednjih 25 godina, pripovedali i američka misija pri OEBS-u i pomenuti NATO ambasadori u Srbiji – “cilj agresije bio je okončavanje brutalne kampanje etničkog čišćenja koju je sprovodio režim Slobodana Miloševića”.
Rovareći po svojoj prljavoj savesti, Klark konačno, u intervjuu za „Glas javnosti“, dolazi i do sadašnjosti.
“Problem je što je rat u Ukrajini dodatno zakomplikovao situaciju, jer svi razumeju da Srbija ima istorijske veze sa Rusijom, i da Rusija koristi Srbiju da pripremi teren kako bi, ako uspe u Ukrajini, napravila još veći haos na Zapadnom Balkanu. Čini se da je Aleksandar Vučić podeljen između dve mogućnosti: da se svrsta uz Zapad ili da održi istorijske, bratske veze sa Rusijom, i deluje da pokušava da zadrži obe mogućnosti”, kaže on, dodajući da rešavanje pitanja granica Srbije i Kosova nije nezavisno od ishoda sukoba između Ukrajine i Rusije.
Nadahnut svojom bajkom, on zaboravlja da između Srbije i Kosova postoje “granice”. Centralni deo ove države i njegovu južnu pokrajinu i dalje deli samo administrativna linija.
“Mislim da je pritisak na Kosovo počeo na kraju Trampove administracije, kada je izaslanik SAD želeo da postigne neki diplomatski uspeh. I tada je pritisak počeo, a sada sa ovim konfliktom je normalno, prirodno da Zapad želi da se to reši, da vidi Srbiju u zapadnom taboru, pridruženu EU, ali je baš zbog tenzija koje izaziva sukob Rusije i Ukrajine to malo verovatno da se desi. Problemi između Kosova i Srbije su da tako kažem povezani sa situacijom između Ukrajine i Rusije i odražavaju šire geopolitičke tenzije u regionu, a ne mogu da se iskoriste da se te tenzije reše”, ukazuje on.
Klark se, kaže, nada da NATO čini sve što može da bude na oprezu, “da gleda kako bi sprečio da se dogodi neka vrsta eksplozije na kosovskoj strani”. I naravno, u skladu sa svojim nalogodavcima – za sve krivi Rusiju.
“Međutim, kao što sam ranije rekao, ove tenzije su potpaljene ruskim naporima. Rusija bi želela da izazove razdor i haos u toj oblasti i sve što radimo na Balkanu neće se završiti plodonosno dok se ne pozabavimo i pitanjem između Ukrajine i Rusije”, kaže ovaj veliki “pacifista”.
A onda se dešava prevrat u misaonom toku bivšeg amerikog zvaničnika. Amerika koja je poslednjih četvrt veka pokušavala da nas ubedi da istorija nije bitna i da, kako je to rekao ambasador Hil, treba da živimo “neopterećeni” prošlošću, sada nam, kroz reči Veslija Klarka poručuje da je istorija bitna.
“Naravno, istorija je bitna. Naravno, bitna je osetljivost ljudi i gubici koji su pretrpeli i poniženja koja su pretrpeli i strah sa svih strana od nečega. Sve je bitno. Ali je posao diplomate da u najvećoj mogućoj meri, pronađe zajednički interes i pogleda u budućnost da promoviše te zajedničke interese. I siguran sam da u američkoj diplomatskoj službi nema nikog boljeg da to uradi od ambasadora Krisa Hila”, zaključuje Klark.
