U Evropi je demokratija zamišljena kao osnovna vrednost koju podržava šira javnost širom kontinenta.
Istovremeno, talas ekstremne desnice, čiji se vrhunac očekuje tokom evropskih izbora u junu, smatra se samo prolaznom političkom pojavom. I dalje se veruje da će evropska demokratija opstati – iako zvuči utešno, to nije sasvim tačno, piše Politiko.
Naime, brojne studije pokazuju da je dosledna podrška demokratiji širom Evrope već prilično niska, a čini se da će i dalje opadati. Evropa bi stoga mogla dostići prekretnicu u kojoj nedemokratski oblici vlasti ne samo da puste korene, već i cvetaju.
Prema globalnom istraživanju Fondacije za otvoreno društvo iz 2023. godine, samo 38 odsto Nemaca starijih od 18 godina dosledno podržava demokratiju. U Francuskoj je taj broj mizernih 27 odsto, dok Italija i Poljska beleže manje od 45 odsto.
Ovaj nedostatak podrške u pomenutim zemljama nije statistička anomalija. U 2022, istraživanje sprovedeno u devet zemalja za European Movement International takođe je pokazalo da se takva podrška kretala od niskih 22 procenta (u Rumuniji) do visokih 48 procenata (u Finskoj). A u sedam od ovih devet zemalja – Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, Estoniji, Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj – dosledna podrška demokratiji iznosila je 45 odsto ili manje.
Nedosledne pristalice demokratije su oni ispitanici koji su na jednu ili više od pet stavki odgovorili na način da dovode u pitanje ili se suprotstavljaju demokratskim normama. Možda su se složili da im je prihvatljiv lider koji ignoriše izborne rezultate i zakonski autoritet parlamenta, ili da je nedemokratska vlada poželjnija od demokratije. Ili su odgovorili da je demokratija loš način upravljanja svojom nacijom i da bi im vojna vladavina bila bolja. Teoretski, što je osoba na više pitanja nedosledno odgovarala, manje je podržavala demokratiju.
Ali ono što najviše zabrinjava je činjenica da je većina anketa (četiri iz 2023. i sedam od devet anketa iz 2022.) pokazala da mlađi Evropljani znatno manje podržavaju demokratiju nego njihovi roditelji, bake i deke.
U Nemačkoj, na primer, samo 21 odsto generacije Z i milenijalaca izjavilo je da dosledno podržava demokratiju, u poređenju sa 66 odsto onih koji imaju 70 i više godina. U Poljskoj je samo oko četvrtina ispitanika starosti od 18 do 29 godina pokazala doslednu podršku demokratiji, što je 17 procentnih poena ispod nacionalnog proseka. Slično je i u Francuskoj sa samo 14 odsto, u Italiji je 34 odsto, pri čemu je skoro duplo veća verovatnoća da će stariji Italijani podržati demokratiju.
Ovi podaci su definitivno alarm za uzbunu. Jer kako mlađi Evropljani budu starili – proces koji se naziva „demografska sukcesija” – osnovna podrška demokratiji širom Evrope neizbežno će biti još niža. A ovo, na kraju krajeva, može dovesti do potpunog kolapsa. Prava tempirana bomba otkucava u srcu evropske demokratije, upozorava Politiko.
Politička polarizacija na svom vrhuncu i nisko poverenje u evropske institucije ozbiljno ugrožavaju Stari kontinent. A ovo opadanje dosledne baze podrške demokratiji u Evropi verovatno će dodatno ojačati demagozi i autoritarci, tražeći novi izvor moći nesputan demokratskim pravilima i normama.
