U jednom trenutku je bio igrač Barselone, već u sledećem je mogao da pronađe angažman samo u Švajcarskoj.
Međutim, sam je birao svoj put, a ključni faktor bio je – novac.
Karijeru je započeo u francuskoj Bastiji, da bi sa 18 godina prešao u londonski Arsenal gde je izrastao u sjajnog zadnjeg veznog.
“Možda nećete verovati, ali većina fudbalera živi iznad svojih mogućnosti. U Arsenalu sam bio osam godina, a počeo sam dobro zarađivati tek u poslednje četiri godine. Uspeo sam da uštedim nešto novca jer mi je plata porasla, ali i jer sam shvatio na kakve sam gluposti trošio novac”.
Zarađivao je 16.500 evra nedeljno, ali tu mu je svejedno bilo malo.
“Kada sam stigao u Arsenal, bio sam mlad i uzbuđen. Zarađivao sam 15.000 funti nedeljno, a hteo sam da budem rame uz rame s velikim momcima. Mogao sam da kupujem gde sam hto i izlaziti u noćne provode. Sećam se da sam ostao fasciniran u kakvom automobilu se Tjeri Anri pojavio na treningu i rekao sam sebi da po svaku cenu želim isti automobil. Kupio sam ga na rate. Kunem vam se da sam za samo dva meseca morao vratiti automobil, nisam više mogao da plaćam gorivo. Sav novac mi je odlazio na to. Rekao sam im: ‘Dajte mi Tojotu, ovaj automobil je preskup za mene’. Ljudi su mislili da sam milioner, a ja u osam godina u Arsenalu nisam uspeo da uštedim ni 100.000 evra”, otkriva Song.
A onda je stiglo leto 2012. i Songovih pet minuta. Barselona ga je kupila od Arsenala za 19.000.000, a njemu dala višemilionski ugovor.
Znao je da neće igrati mnogo, ali njemu je bilo bitnije nešto drugo. Milioni koji će legati na njegov račun.
“Kada sam dobio ugovor i pogledao koliko ću zarađivati, odmah sam potpisao. Nisam ni dvaput razmislio. Znao sam da će mi supruga i deca biti finansijski osigurani jednom kad mi se završi karijera. Sportski direktor Barselone mi je rekao da ne očekujem da ću imati veliku minutažu, ali bolela me je neka stvar. Znao sam da ću postati milioner. Sada znam da je momak koji s 20 godina vozi Ferari niko i ništa, a muškarac koji s 50 godina vozi Bentlija čovek koga treba poštovati”, ističe Kamerunac.
Izabrao je novac i upropastio svoju karijeru. Za Barsu je skupio tek 65 nastupa, dve godine proveo na pozajmici u Vest Hemu, ali mu povratak u London nije pomogao.
Katalonci su jedva dočekali istek njegovog ugovora 2016. godine kada je otišao u ruski Rubin kao slobodan igrač.
U Kazanju je igrao do 2018. godine pa prešao u švajcarski Sion koji je pre nekoliko dana raskinuo ugovor jer zbog pandemije koronavirusa ne može da ga plaća.
Mogao je da ima sjajnu karijeru, ali su mu milioni bili važniji. Tako je već sa 28 godina stigao do fudbalskih margina, sa sada u 32 je bez angažmana.
Za reprezentaciju Kameruna je odigrao 49 mečeva.
