U doba korone smo se već navikli na redove, ali dugačak red koji se stvorio u ulici Karla Libknehta u Lajpcigu je ipak drugačiji. Ljudi više ne jure za toalet-papirom ili testeninom, nego uredno čekaju da konačno uđu u – prodavnicu bicikala, prenosi DW.
Vlasnik trgovine Gerd Mej kaže da “vlada ludnica” još od kad je smeo da otvoriti lokal 20. aprila. U velikoj prodavnici sme da bude najviše dvadeset mušterija istovremeno, a to znači red na ulici i mnogo posla za šefa i 25 zaposlenih.
“Sad dolaze svi koji bi, da nije bilo korone, došli još u martu”, kaže Mej.
Mnogi kupuju delove, gume, kočnice, svetla.
Vlasniku je teško palo da zatvori radnju u doba kad stiže proleće pa posao ide najbolje. Prodavci bicikala veruju da su izgubili između 30 i 60 odsto prometa pa sada pokušavaju da nadoknade propušteno.
No u redu pred radnjom su i kupci druge vrste, kaže David Ajzenberger iz Udruženja proizvođača dvotočkaša koje okuplja stotinjak njemačkih preduzeća. Već prošle godine je počela jagma za električnim biciklima – trgovina takvim vozilima je dostigla 4,2 milijarde evra prometa, 34 odsto više nego u godini pre toga. I to iako je prosečna cena bicikla sa baterijom već prošle godine bila 982 evra, gotovo trećinu više nego 2018. godine.
Bolje nego maska za lice
Nasuprot tome, sve su se lošije prodavali “obični” bicikli. Ali ove godine se odlično prodaju i takvi bicikli koji će koštati najviše 300 evra. Prodavci uviđaju da im dolazi drukčija klijentela kojoj bicikl služi kao oružje protiv – korone.
Naime, pre krize je 32 miliona građana redovno koristilo autobus, tramvaj ili železnicu – svakog dana. Kako se život vraća nemačke gradove, tako se polako pune i vozila javnog prevoza. Sad se u javni prevoz sme samo s maskom preko usta i nosa. Ko neće u takvu gužvu, uvek može da sedne na bicikl.
Mnogi ljudi u Nemačkoj koji nisu zakleti biciklisti iskopali su iz podruma svoje stare dvotočkaše i izgleda zaključili da baš nisu u bogzna kakvom stanju. Ukoliko nemaju nameru da nabave besan bicikl već samo da premoste period pandemije, oni upravo biraju nove jeftinije bicikle.
“Vidimo veliku navalu na prodavnice. Ne moramo ih zvati profiterima krize, ali recimo da bicikl sada doživljava poseban trenutak”, kaže nam Ajzenberger.
Slično kaže i Tomas Ajhentopf.
“Upravo doživljavamo pravi mali bum bicikla”, kaže.
On je direktor fabrike bicikala Dijamant koja već 135 godina posluje u Saksoniji. Tokom krize su poslali 500 radnika u skraćeno radno vreme, ali sada je sve drukčije. Još nikada njihovo internet-portal nije imao toliko poseta kao ovog aprila.
No sad imaju problema druge vrste: bicikli se traže, ali je muka dobiti delove jer se mnogo toga isporučuje iz Kine.
