Pad testosterona remeti fizičko i mentalno zdravlje jačeg pola. Simptomi su uglavnom slabije izraženi nego kod žena, ali poremećaj može uspješno i da se dijagnostikuje i da se liječi
BLAGA depresija, talasi vrućine, znojenje, gubitak mišićne mase i krtost kostiju nisu posledice samo hormonalnog disbalansa kod žene, već se sve češće javljaju i kod muškaraca. Na kongresu Evropske asocijacije za humanu reprodukciju, održanom u Beču, stučnjaci su istakli da je dobar nivo testosterona, naročito kod starijih muškaraca, pokazatelj dobrog opšteg zdravlja i vitalnosti.
Profesor dr Sava Mićić, urolog, kaže da je testosteron vrlo bitan hormon i utiče na sve procese u muškom organizmu:
– Pad testosterona potpuno remeti fizičku i mentalnu sposobnost muškarca. Ipak, za razliku od poremećaja hormonalnog statusa kod žena, klinička slika i simptomi su uglavnom slabije izraženi, odnosno prikriveniji.
Naš sagovornik ističe da savremena medicina može efikasno da reaguje na pad nivoa testosterona, kako u oblasi dijagnostike, tako i terapije.
– Zašto dolazi do pada nivoa testosterona još ne možemo sa sigurnošću da utvrdimo – kaže profesor Mićić. – Zasada je poznato da pad testosterona vrlo često prati druge metaboličke poremećaje, pre svih metabolizam masti. Vrlo često su ovi pacijenti i gojazni, mada ima muškaraca sa izraženim viškom kilograma kod kojih ne dolazi do ovog poremećaja. Srećom, simptomi su lako prepoznatljivi ako se o njima razmišlja i dosta lako možemo da ih dokažemo analizama iz krvi.
Jedan od simptoma ili posledica pada nivoa testosterona je i sterilitet. Profesor Mićić kaže da su u poslednjih nekoliko godina napravljeni vrlo značajni pomaci i u lečenju ovog poremećaja. Tome su najviše doprineli funkcionalni testovi spermatozoida i semene tečnosti, jer omogućavaju precizno utvrđivanje uzroka steriliteta. Problem je što su ti testovi prilično skupi, i kod nas, kao i u mnogim drugim zemljama, nisu dostupni o trošku zdravstvenog osiguranja, a koštaju od 5.000 do 100.000 dinara.
– Utvrđivanje tačnog uzroka omogućava nam da pacijentu propišemo prave lekove i tako povećamo šansu za ostvarivanje trudnoće – kaže naš sagovornik. – Rezultati su takvi da može da dođe do spontanog začeća, a nekada veoma loš nalaz poprave u tolikoj meri da može da se radi inseminacija ili vantelesna oplodnja. Sve zavisi od stepena oštećenja koji je otkriven na spermatozoidima ili u samoj semenoj tečnosti.
Doktor Mićić kaže da je semena tečnost složeno organsko jedinjenje, koje sadrži više od 4.000 različitih proteina.
– Zamislite kakav zadatak je pred lekarima i istraživačima kada pokušavamo da otkrijemo uzrok neplodnosti – kaže dr Mićić. – Jer, poremećaj na nivou samo jednog proteina može da bude razlog neuspeha u začeću. Osim toga, uzrok može da bude i genetske prirode, ali i stečene i da uzrokuje promene u građi spermatozoida. Zato su ovi funkcionalni testovi dragoceni, jer su značajna metoda za otkrivanje poremećaja. Naravno, nisu svemogući, još se usavršavaju, ali su za određene poremećaje već standardizovani.
Problem sa začećem imaju i oni muškarci kod kojih je nalaz spermograma uredan ili čak i savršen.
– Kod pacijenata kod kojih je spermogram dobar, uglavnom se pokaže da problem postoji u samoj građi spermatozoida, što danas uspešno saniramo primenom odgovarajućih enzimskih lekova – kaže naš sagovornik.
Loše pokretni spermatozoidi, poremećaji njihove građe ili funkcije semene tečnosti uspešno se otkrivaju postojećim testovima. Ipak, lekar prvo sagledava opšte zdravlje pacijenta.
– Sprovedene su brojne studije koje su pokazale da muškarci koji pate od neplodnosti imaju još neki zdravstveni problem – kaže dr Mićić. – Obično mogu da imaju hipertenziju ili su gojazni, pate od bolesti srca, imaju poremećen nivo šećera u krvi, rade neki posao koji iziskuje dosta sedenja, nedovoljno su fizički aktivni, puše… Dakle, oni samo ako pravilno leče postojeću bolest i promene životne navike mogu uspešno da budu izlečeni i od neplodnosti.
Naš sagovornik kaže i da je za porast broja muškaraca koji se suočavaju sa neplodnošću, ipak, najodgovorniji savremeni način života koji podrazumeva hranu prepunu aditiva, toksične supstance iz plastike i kozmetike, kao i zagađenje zemljišta i vazduha teškim metalima.
Novi kriterijum
VREDNOST po kojoj se ocenjuje plodnost muškarca danas je niža nego što je bila pre nekoliko decenija. Ranije se smatralo da organizam ne stvara dovoljno polnih ćelija ako u jednom mililitru semene tečnosti ima manje od 20 miliona spermatozoida. Danas se ova dijagnoza, koja se stručno naziva oligospermija, postavlja kod muškaraca u čijoj spermi ima manje od 15 miliona spermatozoida.
