Depresija je čest mentalni poremećaj koje karakteriše uporna tuga i nedostatak interesa ili zadovoljstva u ranije ugodnim aktivnostima. Osim lošeg raspoloženja i umora, sa sobom nosi radnu i socijalnu disfunkcionalnost, neće proći sama od sebe i potrebno ju je lečiti. Nažalost, stopa suicida među obolelima od depresije je visoka.
U proseku do 15 odsot osoba sa depresijom skonča svoj život samoubistvom, a procenjuje se da čak osamdeset odsto obolelih od depresije ima suicidalne misli. Na depresiju niko nije imun, pogrešno je verovati da neko ko ima naizgled srećan život ne može da bude depresivan. Depresija pogađa sve slojeve društva i ljude svih godišta. Računa se da depresiju ima čak 44 miliona Evropljana.
Životni događaji kao što su nedaće u detinjstvu, gubitak i nezaposlenost doprinose razvoju depresije.
Uz to, pandemija je dodatno pojačala mentalne probleme i broj obolelih od depresije koji je često ne prepoznaju i ne leče. Anksioznost je obično prvi znak da nešto nije u redu, ali depresiju prate i neki fizički simptomi koje bi bilo dobro proveriti s lekarom. Prema pisanju WebMD-a, postoje sledeći fizički znakovi depresije.
Poteškoće sa spavanjem
Problemi sa spavanjem česti su kod ljudi koji su depresivni. Čak dve trećine obolelih od depresije loše spava, ne može da zaspi, budi se noću ili čak previše spava.
Bol u grudima
Obično je znak srčanih, problema sa plućima ili želucem. Ali ponekad je i simptom depresije. Ako osetite bol u grudima, svakako idite kod lekara, a ako isključi probleme sa srcem i plućima, nemojte da zaboravite mentalno zdravlje. Istovremeno, depresija takođe može da poveća rizik od srčanih bolesti. Takođe i ljudi koji su imali srčani udar imaju veću verovatnoću da će biti depresivni.
Umor i iscrpljenost
Ako se osećate toliko umorno da nemate energije za svakodnevne zadatke, čak i kada se naspavate ili se odmarate, to može biti znak da ste depresivni.
Bolni mišići i zglobovi
Kada živite sa trajnim bolom, povećava se rizik od depresije. Depresija takođe može da dovede do bola, jer dva stanja dele hemijske glasnike u mozgu. Ljudi koji su depresivni imaju tri puta veću verovatnoću da će patiti od hroničnog bola.
Problemi sa varenjem
Mozak i probavni sistem su povezani, pa mnogi od nas imaju bolove u stomaku ili mučninu kada smo pod stresom ili zabrinuti. Depresija i te kako može izazvati mučninu, probavne smetnje, dijareju ili zatvor.
Glavobolje
Jedno istraživanje pokazuje da ljudi s velikom depresijom imaju tri puta veću verovatnost da će imati migrene, a ljudi s migrenama imaju pet puta veću verovatnoću da će postati depresivni.
Promene apetita ili težine
Depresija je povezana sa poremećajima u ishrani poput bulimije, anoreksije ili prejedanja. Neki ljudi kad postanu depresivni nemaju apetit, dok drugi ne mogu da prestanu da jedu. Rezultat može da bude gojenje ili gubitak kilograma, što može pratiti i nedostatak energije.
Bol u leđima
Ljudi koji su depresivni mogu imati četiri puta veću verovatnoću da će razviti intenzivne bolove u vratu ili leđima koji će znatno sprečavati svakodnevno funkcionisanje.
Razdražljivost
Ako ste danima ili nedeljama razdražljivi, mogući je uzrok depresija. Verovatnije je da će muškarci više nego žene biti razdražljivi kad su depresivni.
Seksualni problemi
Ako ste depresivni, velika je šansa da ćete izgubiti zanimanje za seks. Neki lekovi na recept koji leče depresiju takođe mogu da utiču na seksualnu želju, no pomoći ima.
