Ja tako mislim / Posuđeni komentar

Bog, Rusi i Putin

Piše: Bojan Bilbija

Referendum će biti održan 22. aprila, kada se navršava 150 godina od rođenja Vladimira Lenjina, i pod parolom „Naša zemlja, naš ustav, naša odluka“ biće potvrđeno ustavno jedinstvo savremene Rusije

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je prošle subote zakon sa ustavnim amandmanima o kojima će se građani izjasniti na referendumu predviđenom za 22. april 2020. godine. Nakon što je amandmane na 68 kucanih stranica usvojila Federalna skupština Ruske Federacije – odvojeno i Savet Federacije i Državna duma – i posle odobrenja Ustavnog suda Rusije, sve će biti spremno za najveći pravni zaokret u istoriji postsovjetske Rusije, odnosno od 1993, kada je predsednik Boris Jeljcin, na referendumu koji se „ne odbija“, praktično oktroisao i sada važeći ustav – posle „mini građanskog rata“ i „raspuštanja“ parlamenta tenkovima.

RUSKI JEZIK I NAROD – „DRŽAVOTVORNI“ Zaokret, zato što se iz celine usvojenih amandmana vidi da su oni dugo i brižljivo u tišini pripremani, kao i da, dugoročno, Rusija posle njihovog usvajanja neće više biti ista zemlja koja dobrovoljno sebi na glavu namiče omču gubitnika u Hladnom ratu. Ne samo suštinski već prvenstveno „ideološki“, Kremlj ponuđenim amandmanima napušta ustavnu paradigmu zapadnog vazala koja je od 1993. nametnuta kao nešto zauvek dato. I dok su zapadni analitičari uglavnom svu pažnju usmerili na činjenicu da će Putin moći (ali ne znači da će to i učiniti) da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine, a uglavnom se podsmevali tome što će se u najvišem pravnom aktu prvi put posle Oktobarske revolucije pominjati i vrhovno biće – Bog – dotle kao da su im sasvim promakle neke veoma bitne stvari. Recimo, prvi put se pominju ruski jezik i narod kao „državotvorni“. Drugim rečima, Rusija će konačno biti proglašena za državu ruskog naroda, na šta je „demokratama“ 1990-ih godina bilo zabranjeno i da pomišljaju.
Sve amandmane naznačio je predsednik Rusije u svom obraćanju Federalnoj skupštini 15. januara, izuzev jednog. Onog što se tiče aktuelnog šefa države i mogućnosti da mu se „ponište“ dosadašnji mandati. I da odbrojavanje ponovo počne od nule. To je učinila slavna Valentina Tereškova (83), prva žena u svetu koja se otisnula u svemir – te 1963. godine provela je skoro tri dana u Zemljinoj orbiti. Navukla je amandmanom na sebe gnev liberalne, a posebno prozapadne javnosti, pa su ljutiti opozicionari zatražili da se u gradu Artjomovski u Sverdlovskoj oblasti preimenuje ulica koja nosi njeno ime, a da se Park Valentine Tereškove u Čeljabinsku nazove prosto „Park kosmonauta“! Čak su se i pojedini mediji koji ne važe eksplicitno za antiputinske, oglasili kritičkim prilozima o Valentini Vladimirovnoj. Oglasio se tim povodom i predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin, rekavši da su „napadi na Tereškovu napadi na našu zemlju, zato što je ona iznela predlog koji čini našu zemlju jačom“.
Podsetili su mediji da ovo nije Tereškovoj prva podrška ustavnim reformama – učinila je to i u oktobru 1977, kada je zahvalila KPSS-u i lično Leonidu Brežnjevu za napor i rad nad tekstom novog ustava Sovjetskog Saveza. Zaboravili su pri tome da podsete da je Valentina Vladimirovna bila deputat sovjetskog parlamenta, Vrhovnog Sovjeta, još od 1966. godine, pa sve do 1989, a od 1974. i član Prezidijuma najvišeg zakonodavnog tela SSSR-a. Kao da su zaboravili i da je ona nosilac Ordena Heroja Sovjetskog Saveza, general-major ruske armije i zaslužni majstor sporta SSSR-a, sa ogromnim brojem skokova padobranom. I najvažnije – zaboravili su da je ona živa ikona ženskog pokreta u svetu, dokaz da su žene sposobne da počine najveće uspehe i u „muškim“ profesijama. I da, bez obzira na njena politička uverenja, Valentina Tereškova zauvek ostaje jedna jedina u celom svetu.

RF SE PROGLAŠAVA PRAVNOM NASLEDNICOM SSSR-a Šta sadrže ustavni amandmani na 68 strana koje su odobrili Putin i ruski parlament? Najpre, da je zabranjeno delovanje usmereno ka otuđenju dela teritorije Ruske Federacije, kao i pozivi na takvo delovanje. To se, očigledno, prvenstveno odnosi na mogućnost razmatranja statusa Krima unutar Rusije, kao i na sve one koji bi to zastupali. To važi i za druga osetljiva pitanja, kao što su Kurilska ostrva ili bilo koji drugi deo Rusije. Posebno je važno što se RF proglašava pravnom naslednicom SSSR-a u pogledu članstva u svim organizacijama, ugovorima, ali i aktiva Sovjetskog Saveza izvan teritorije Ruske Federacije. Ovo poslednje ne mora ništa unapred da znači, ali potencijalno otvara pravni prostor za buduće delovanje u pogledu „aktiva Sovjetskog Saveza izvan teritorije RF“, imajući u vidu da je SSSR bio vlasnik ogromne imovine na čitavoj svojoj teritoriji.
Stav 2, člana 67 Ustava glasiće: „Ruska Federacija, ujedinjena hiljadugodišnjom istorijom, čuvajući sećanje na pretke koji su nam predali ideale i veru u Boga, kao i kontinuitet u razvoju ruske države, priznaje istorijski nastalo državno jedinstvo.“ Ova odredba praktično ukida raniji diskontinuitet različitih uređenja i poredaka (Kijevske Rusije, Velikog knjažestva, Ruske imperije, Sovjetskog Saveza), preuzimajući tradiciju i dostignuća svake od ovih ruskih država. U tom smislu, ruski predsednik može se smatrati direktnim naslednikom kneza Vladimira iz Kijevske Rusije, čelnika carskog doma Rjurikoviča ili Romanovih, ili generalnih sekretara KPSS-a. Kontinuitet doprinosi nacionalnom jedinstvu i osećanju pripadnosti velikoj naciji. Dalje se dodaje: „Ruska Federacija poštuje sećanje na zaštitnike otadžbine. Umanjivanje značaja podviga naroda pri odbrani otadžbine nije dopušteno.“ Ovom stavu teško se ima šta dodati, posebno u svetlu pokušaja prekrajanja istorije i proglašavanja Rusije i njenih građana gotovo za agresore u Drugom svetskom ratu.
Nova ustavna odrednica tiče se i dece. „Deca su najvažniji prioritet državne politike Rusije. Država stvara uslove koji doprinose svestranom duhovnom, moralnom, intelektualnom i fizičkom razvoju dece, vaspitavanju patriotizma u njima, građanskog vaspitanja i poštovanja prema starijima. Država, obezbeđujući prioritet porodičnog vaspitanja, preuzima na sebe obaveze prema deci koja su ostala bez staranja.“ Na ovo se nadovezuju i promene u članu 68: „Državni jezik Ruske Federacije na celoj njenoj teritoriji je ruski jezik, kao jezik državotvornog naroda koji ulazi u mnogonacionalni savez ravnopravnih naroda Ruske Federacije.“ I još: „Republike imaju pravo da uspostavljaju svoje državne jezike. U organima državne vlasti, lokane samouprave, državnim ustanovama republika, oni se koriste zajedno sa državnim jezikom Ruske Federacije.“ Od 85 subjekata federacije, 22 imaju status republika, uz devet pokrajina, 46 oblasti, tri grada federalnog značaja, jednu autonomnu oblast i četiri autonomna okruga, a mnoge pokrajine i oblasti značajno su veće od mnogih evropskih država.

AMANDMAN TEREŠKOVE Naravno, promene u članu 81, o izboru predsednika Rusije, privlače najviše pažnje međunarodne javnosti. U stavu 3 se navodi da „jedno isto lice ne može da obavlja dužnost Predsednika Ruske Federacije više od dva mandata“. Tako je izbačena reč „uzastopno“, koja je omogućila Vladimiru Putinu da se 2012. ponovo kandiduje nakon što je četiri godine – tadašnji pun predsednički mandat – proveo na poziciji predsednika vlade. U međuvremenu je mandat predsednika povećan na šest godina i prema važećem ustavu Putin bi morao da se povuče s funkcije 2024, bez mogućnosti kandidovanja. Ali amandman Tereškove unosi temeljnu promenu: „Odredba stava 3 člana 81 Ustava Ruske Federacije koja ograničava broj mandata tokom kojih jedno isto lice može da obavlja dužnost predsednika Ruske Federacije, primenjuje se na lice koje obavlja i (ili) je obavljalo dužnost Predsednika Ruske Federacije, bez obzira na broj mandata tokom kojih je ono obavljalo i (ili) obavlja tu dužnost u momentu stupanja na snagu amandmana na Ustav Ruske Federacije kojim se unosi odgovarajuće ograničenje, i ne isključuje za njega mogućnost da obavlja dužnost predsednika Ruske Federacije tokom mandata koji su dopušteni ovom odredbom.“
Možda deluje komplikovano kada se pročita, ali je u suštini veoma jednostavno – i Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev nemaju više ograničenja u vezi s ranijim predsedničkim mandatima i mogu da počnu „od nule“. Tako se dolazi do računice da bi Putin mogao da bude na dužnosti sve do 2036, kada bi imao 84 godine, a ako bi se posle njega kandidovao Medvedev i pobedio u dva mandata, vladao bi do 2048, kada bi navršio 83 godine. Vladimir Putin bi te godine proslavio 96. rođendan.
Sve ovo, međutim, uopšte ne mora – mada i može – da se odigra na ovaj način. Naravno da Putin nije ni rečju potvrdio da planira da se ponovo kandiduje: iz dosadašnjeg iskustva to bi trebalo da učini u jesen 2023, a do tada će, nesumnjivo, držati „kremljologe“ u neizvesnosti. Niko ne treba da isključi mogućnost da se on na kraju ipak ne kandiduje za novi mandat, mada to nije mnogo verovatno. Ako bi pribegao takvom, manje očekivanom manevru, to bi učinio s razlogom – da do poslednjeg časa zaštiti i prikrije, odnosno skrene pozornost javnosti s identiteta pravog naslednika, imajući u vidu da bi mediji, pogotovo zapadni, za njim tragali iz dana u dan. Jedan od ključeva uspeha Putina na mestu ruskog lidera jeste taj što je odluku o njegovom imenovanju za naslednika Boris Jeljcin skrivao bukvalno do poslednje sekunde, kao što je i Putin 2007. maskirao kandidaturu Dmitrija Medvedeva, ističući u prvi plan iskusnijeg i poznatijeg Sergeja Ivanova.

SVETO TROJSTVO Mnogo je verovatnije, u ovom trenutku posmatrano, da će se Putin ipak kandidovati, tim pre što će odluku o tome doneti narod na referendumu. Ruski mediji su već skrenuli pažnju i na neobičan tajming ovog plebiscita, imajući u vidu da će se glasati u sredu, a ne u nedelju, kada su obično izbori u Rusiji. To će biti neradni dan u celoj zemlji, neka vrsta praznika. Mnoge je to podsetilo na sovjetska vremena, jer je 22. april dan kada se navršava 150 godina od rođenja Vladimira Iljiča Lenjina. Pod zvaničnom parolom „Naša zemlja, naš ustav, naša odluka“, upravo na taj dan, ma kako to nekome čudno zvučalo, amandmanima biće potvrđeno ustavno jedinstvo savremene Rusije koje oličavaju – Bog, ruski narod i Vladimir Putin. U današnjem svetu, u kome je zavladala kriza morala i tradicionalnih vrednosti, a što za sobom vuče i permanentnu ekonomsku, bezbednosnu i zdravstvenu krizu celog čovečanstva, nema sumnje da će građani podržati ovo ustavno „sveto trojstvo“. U svetu punom turbulencija Rusija bira stabilnost.

NEDOPUŠTANJE MEŠANJA U UNUTRAŠNJE STVARI DRŽAVA
Posebnu pažnju privukla je nova odredba u članu 71, kojom se uvodi: „Zaštita porodice, materinstva, očinstva i detinjstva, zaštita institucije braka kao saveza muškarca i žene, stvaranje uslova za dostojanstveno vaspitanje dece u porodici, kao i za ostvarivanje obaveze punoletne dece za brigu o roditeljima.“ Važne su i promene u članu 79, gde se određuje: „Ruska Federacija preduzima mere za očuvanje i jačanje međunarodnog mira i bezbednosti, osiguranje mirne koegzistencije država i naroda, nedopuštanje mešanja u unutrašnje stvari država.“ Ubacivanje ovih odredbi u Ustav stvara pravnu osnovu za akciju Moskve – kada državni organi procene da su ugroženi međunarodni mir i bezbednost, ili da se neko meša u unutrašnje poslove suverenih zemalja. Ovo ukazuje da je Rusija spremna da se još aktivnije uključi u svetske procese, bez obzira na to u kojoj se državi ili na kom kontinentu dešavali.

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

Danas objavljeno

Problematično balkansko čedo

Z.K

Rusija će preuzeti evropsku baklju

Z.K

Nešto drugačije sa Milošem Šolajom

M.

1 Komentar

Victory67 21 Marta, 2020 at 4:57 pm

To je prava država, tako bi svi trebali…

Odgovori

Ostavite komentar