On je istakao da svoju životnu priču može da uporedi samo sa filmovima o Rokiju Balboi, kao i da će jednog dana napisati knjiigu o svojim počecima.
“Stalno sam gledao utakmice. Bilo mi je neverovatno, pitao sam se kako to oni rade. Košarka je neverovatan sport, neverovatni ljudi su vezani za sve ovo“, naveo je Marjanović.
Prvo što upada u oči, kada se govori o Bobiju je njegov fizički izgled.
“Ljudi su umeli da budu surovi. Nije mi pomoglo to što sam bio viši od ostalih, drugačiji, naprotiv… Svi su mislili da imam neku vrstu bolesti, da nešto nije u redu sa mnom“, rekao je Marjanović.
Nailazio je Bobi na mnoge teške momente i u kasnijem životu, a jedan mu je posebno ostao urezan u pamćenje.
“Sedeo sam u jednoj maloj kancelariji dok sam nastupao za Nižnji. Funkcioner kluba mi je samo predao ispisnicu. Bukvalno su mi rekli da ne mogu da zamisle mene kako igram košarku i da se vratim u svoje selo. To me je mnogo povredilo“, istakao je Marjanović.
Kako ističe, ljudi i dalje primećuju njegovu veličinu, ali se tu sada ne radi više samo o fizičkim karateristikama.
“Sada vide da sam veliki kao čovek. Obradovala me je jedna devojčica, prišla mi je posle utakmice i rekla da nisam samo visok, već da sam veliki kao čovek, da imam veliko srce. Želim da i moja deca postanu takvi ljudi. Veliki, ali prizemni, da ne odlutaju. Želim da i oni budu heroji svoje priče“, rekao je Marjanović.
