“Bio sam mnogo stariji tada / Sada sam mlađi nego tada.”
Bob Dilan je otpevao ove mudre stihove u 23. godini, u pesmi My Back Pages.
Danas, kada slavi 80. rođendan, odlučili smo da zanemarimo savet iz čuvenog dokumentarca o ovoj legendi, Ne osvrći se (Don't Look Back) i proslavimo život i karijeru američkog pesnika, pevača i kantautora.
Samo kratko upozorenje pre nego što počnete da čitate – ova lista je dugačka i iscrpna koliko i neki od stihova na Dilanovom poslednjem albumu.
1. Bob Dilan nije njegovo pravo ime. Ali to ste već znali, zar ne? Zato vam predstavljamo još 79 činjenica o muzičaru nekada poznatom kao Robert Alen Cimerman.
2. Prodao je više od 125 miliona albuma širom sveta.
3. I pored ogromnog uspeha i kulturnog uticaja, Dilanove pesme nikada nisu bile na prvom mestu liste singlova ni u Velikoj Britaniji, ni u Sjedinjenim Američkim Državama.
4. Glasanjem muzičara, pisaca i akademika pred njegov 70. rođendan, odlučeno je da je fnjegovsa najbolja pesma Like a Rolling Stone iz 1965. godine, za koju je sam Dilan jednom rekao da je njeogva najiskrenija i najdirektnija.
“Posle nje, više me ni zanimalo da pišem roman ili dramu. Znao sam da želim da pišem pesme, jer je to bila potpuno nova kategorija”, rekao je Dilan.
5. Brus Springstin je rekao da ova pesma, sa onakvim zveketavim bubnjarskim uvodom, zvuči kao da je “neko nogom šutnuo vrata u moj um.”
Bono, pevač benda U2, opisao je kao “razbjijenu arkadu pop pesme.”
6. Kada su ga pitali o čemu su njegove pesme u intervjuu za magazin Plejboj 1966, Dilan se brecnuo: “Neke su o četiri minuta, neke o pet, a neke, verovali ili ne, čak i 11 i 12.”
7. Na iznenađenje mnogih, ikona kontrakulture nije nastupila na Vudstok festivalu 1969. godine. Dilan je u to vreme živeo u Vudstoku, a festival je održan na farmi udaljenoj oko 50 kilometara – ali je dobio bolju ponudu, 50.000 dolara da bude glavni izvođač na festivalu na ostrvu Vajt, dok su Bitlsi morali da se strpe da završi.
8. Kad smo već kod Bitlsa, Dila je bio prvi koji je ovaj bend upoznao sa marihuanom, ispričao je nedavno ser Pol Makartni u intervjuu sa magazin Ankat. “Svi smo utrčali u garderobu i počeli da vičemo ‘Daj nam malo!'”, rekao je ser Pol. “Bilo je to prvo veče, prvi put da smo se naduvali.”
9. Mnoge njegove pesme su široj publici poznatije kao obrade. Na primer, verzija Make You Feel My Love pevačice Adel, Mr Tambourine Man u izvođenju benda The Byrds i All Along The Watchtower u izvođenju Džimija Hendriksa. “Svirao je moje pesme onako kako bih ih ja izvodio da sam on”, rekao je Dilan o Hendriksu.
I sam Dilan je jednom prilikom obradio pesme Frenka Sinatre i Erika Kleptona.
10. Iako danas živi u Malibuu, u Americi, Dilan ima 17 kuća širom sveta, kaže njegov biograf Hauard Souns. Jedna od njih je u Škotskoj.
11. Ovaj moderni trubadur osvojio je 17 Gremi nagrada – čak tri za album Time Out of Mind iz 1997, koji mnogi kritičari smatraju povratkom u formu posle dugačkog niza muzičkih promašaja,
12. Rođen je u jevrejskoj porodici u Dulutu, u američkoj državi Minesota. Kasnije se porodica preselila u Hibing.
13. Kantri pevač Henk Vilijams i bluzeri Madi Voters i Džon Li Huker bili su Dilanovi muzički heroji dok je odrastao, zajedno sa kraljem rokenrola Elvisom Prislijem. Buntovnik bez razloga Džejms Din bio je njegov filmski uzor.
14. Dilan je gledao nastup Badija Holija samo par dana pre nego što je ovaj poginuo u avionskoj nesreći.
15. Kao tinejdžer, svirao je klavir i gitaru u nekoliko školskih bendova. Bendovi su se, između ostalih, zvali The Jokers, The Shadow Blasters, The Golden Chords i The Rock Boppers.
16. U srednjoškolskom spomenaru je napisao da mu je ambicija da se “pridruži Litl Ričardu.”
17. Rad u restoranu u gradiću Fargo posle mature je jedini “običan” Dilanov posao u životu. Ali u nekom drugom životu bi želeo da bude vojnik. U memoarima iz 2004, Hronike, pisao je da je uvek sebe zamišljao “kako umire u nekoj herojskoj bici, a ne u krevetu.”
18. Kada se preselio u Mineapolis na studije, okrenuo se folk muzici, zamenivši električnu akustičnom gitarom koju je svirao u kafeima u boemskoj četvrti Dinkitaun u ovom gradu.
19. Bio je opčinjen američkim folk pevačima poput Odete i Vudija Gatrija, kog je kasnije posećivao u psihijatrijskoj bolnici u Nju Džersiju i svirao mu njegove pesme.
20. Njegova prva originalna kompozicija zvala se Pesma za Vudija (Song for Woody), i čak je počeo da peva i priča kao folker iz Oklahome.
21. Gatri je Dilanu ponudio hrpu neiskorišćenih tekstova, ali njegov sim Arlo nije uspeo da ih pronađe kada je Dilan došao da ih pokupi. Skoro 40 godina kasnije, stihove je muzički obradio folk pevač iz Eseksa Bili Breg i čikaški bend Vilko (Wilco).
22. Dilan je u memoarima otkrio da su, sem Gatrija i irske folk grupe The Clancy Brothers, najveći uticaj na njegovu muziku imali bluz legenda Robert Džonson i pesma Gusarka Dženi (Pirate Jenny) iz Opere za tri groša Bertolda Brehta i Kurta Vajla.
23.Pošto je kratko nastupao pod pseudonimom Elston Gan, dok je svirao u bednu Bobija Vija, Dilan se konačno opredelio na danas legendarno ime, delom u znak poštovanja prema velškom pesniku Dilanu Tomasu.
24. Dilan nije završio studije umetnosti na Univerzitetu Minesota.
25. Čitao je dela francuskih simbolista poput Artura Remboa i američkih bitnika poput Džeka Keruaka. Jednom je rekao da ga je spontani stil Keruaka, pisca seminalnog romana Na putu, “razneo mozak.”
26. Preselio se u Njujork 1961, da bi ostvario san da postane velika muzička zvezda.
27. Redovno bi nastupao u kafeima i salama u njujorškom Grinič Vilidžu, u kojima bi izvođači na kraju svirke gostima nudili da ostave bakšiš u korpi, u nadi da će nešto zaraditi. Dilan je jednom rekao da bi dobio dolar i čizburger dok bi na usnoj harmonici pratio nekog pevača.
28. Posle devet meseci provedenih u Velikoj jabuci, potpisao je ugovor sa produkcijskom kućom Kolumbija rekords, prodavši im “prazne, sentimentalne tričarije”, kako je kasnije rekao.
29. Prvo putovanje van Amerike bio je osmonedeljni boravak u ledenom Londonu u zimu 1962-63, gde je učio tradicionalne engleske folk pesme poput Scarborough Fair, i snimio album pod pseudonimom Bili Boj Grant, zbog ugovora sa Kolumbijom.
30. Na početku karijere je izmišljao priče o vlastitom poreklu, pričajući novinarima i radio voditeljima da je siroče iz Novog Meksika, ili da je živeo u putujućem cirkusu.
31. Debitantski album koji nosi njegovo ime sastojao se uglavnom od obrada tradicionalnih folk i bluz numera, kao što su The House of the Rising Sun.
32. Njegov uspešni drugi album, The Freewheelin’ Bob Dylan, na omotu je imao njegovu i sliku njegove tadašnje devojke Suz Rolo. Smatra se da je izvođenje pesme Don't Think Twice, It's Alright dovelo do njihovog raskida.
33. Blowin’ in the Wind, uvodna numera na albumu, bila je pesma koja je proslavila Dilana – isprva zahvaljujući verziji Pitera, Pola i Meri – i istovremeno ga zauvek povezala sa pokretom borbe za građanska prava i antiratnim protestima.
34. Pesma je imala sličnu melodiju kao i duhovna pesma Afro-Amerikanaca No More Auction Block. Nastala je pošto je muzičarka Agnes “Sis” Kaningem pozvala muzičare poput Dilana da ubace savremeni aktivistički tekst u stare melodije koje je ona potom objavila u njenom časopisu Brodsajd.
35. Dilan je ovu numeru izveo u blizini doktora Martina Lutera Kinga tokom marša na Vašington 1963. godine, postavši tako glas generacije – što je etiketa koju je on oduvek odbijao.
36. Izjavio je da je slavni govor doktora Kinga “Imam jedan san” ostavio “dubok utisak” na njega.
37. Na Njuport folk festivalu 1965. godine, Dilan je šokirao obožavaoce i muzički svet uključivši se u struju i svirajući kao roker, uz pratnju benda na brzinu sklepanog prethodne večeri.
38. Narednih godinu dana na svetskoj turneji, Dilan i njegov bend The Hawks redovno su bili izviždani kad god bi se uključili u struju – pa i u londonskom Rojal Albert Holu. Jedan posetilac koncerta u Mančesteru čak ga je slavno nazvao “Judom”. “Ne verujem ti”, odgovorio je Dilan. “Lažeš.”
39. U periodu koji je usledio – na trilogiji njegovih apstraktnijih i nadrealističkijih bluz-folk-rok albuma, Bringing it All Back Home, Highway 61 Revisited i Blonde on Blonde – Dilan je pop muziku pretvorio u umetničku formu, prema rečima Šona Latama, direktora Instituta za studije Boba Dilana na Univerzitetu u Tulsi.
Govoreći za dokumentarni serijal na Radiju 4, It Ain't Me You're Looking For Babe: Bob Dilan sa 80, Latam je rekao: “Najbliže paralele koje možemo da povučemo zapravo nisu sa drugim pop zvezdama, već sa Pikasom ili Džejmsom Džojsom.”
40. Dilan se 1965. godine u tajnosti oženio sa Sarom Launds i njih dvoje su imali četvoro dece. Usvojio je i njenu ćerku iz prethodnog braka.
41. Nakratko su živeli u slavnom Hotelu Čelsi u Njujorku.
42. Jedan od njihovih sinova, Džejkob, proslavio se kao frontmen benda iz devedesetih, The Wallflowers.
43. Dilan je išao na filmsku audiciju u studiju Endija Vorhola “Fabrika” i sa nje otišao sa printom Elvisovog portreta.
44. Povredio se u misterioznoj motociklističkoj nesreći u julu 1966. godine.
45. Prestao je da ide na turneje i postao neka vrsta pustinjaka veći deo ostatka šezdesetih, živeći u zabitoj umetničkoj koloniji u Vudstoku, na severu države Njujork.
“Stvar je u tome da sam želeo da izađem iz te bespoštedne trke”, napisao je on u Hronikama. “Kad sam dobio decu, to mi je promenilo život i odseklo me od skoro svakoga i svačega što se dešavalo.”
46. U ovom periodu naučio je da slika, čitao je Bibliju i džemovao sa kolegama iz benda sa turneje iz 1966. godine – koji će od milošte postati poznati kao Bend. Zbirka istorijskih balada i tradicionalnih pesama koje su snimili biće objavljena mnogo godina kasnije pod naslovom The Basement Tapes.
47. Oproštajni koncert Benda na kom su gostovale mnoge zvezde, među njima i Dilan, bio je kasnije tema dokumentarca Martina Skorsezea Poslednji valcer.
48. Obožavaoci su provalili na Dilanov posed (i u njegov krevet) i on se na kraju preselio nazad u Grinič Vilidž, gde su ga na sličan način progonili Dilanolozi.
49. U ranoj fazi karijere retko je čitao ugovore koje je potpisao i kao posledica toga, on i njegov dugogodišnji menadžer od poverenja Albert Grosman na kraju su tužili jedan drugog 1980-ih.
50. Ponovo redefinisavši imidž kao kantri pevača, napisao je Wanted Man sa Džonijem Kešom. Keš je prvi put izveo numeru uživo u zatvoru Sen Kventin 1969. godine.
51. Njegov album iz 1975. godine Blood on the Tracks bavio se temom njegovog razilaska sa Sarom.
52. U uvodnoj numeri Tangled Up in Blue, eksperimentisao je sa vanvremenskim slikarskim tehnikama u zbrkanom narativu pesme. Izjavio je da je trebalo “deset godina da se proživi i dve godine da se napiše”.
53. Dilan se vratio svirkama uživo 1974. godine, nastupajući po arenama sa Bendom – što je bila jedna od prvih velikih turneja te vrste.
54. Naredne godine okupio je veliki broj zabavljača – među kojima bitnika Alena Ginzbega, pevače Džoan Baez, Džoni Mičel, Remblin Džeka Eliota i violistkinju Skarlet Riveru – za američku turneju nalik putujućem cirkusu The Rolling Thunder Revue. Dilan je čak vozio kampersku kućicu za nastupe po manjim mestima, što je mitologizovano u Skorsezeovom filmu za Netfliks.
Finale prvog dela turneje činio je dobrotvorni koncert u čast zatvorenog boksera Rubena Kartera – temu Dilanove tada skorašnje pesme The Hurricane.
55. Tokom ove jedinstvene turneje, Dilan bi povremeno ofarbao lice u belo i nosio masku, dok se njegova bivša devojka Baez maskirala kao on.
56. Baez je izjavila da se tekst njene pesme Diamonds and Rust odnosi na njenu vezu sa kolegom pevačem.
57. U ovo vreme počeo je da prerađuje vlastite pesme, menjajući im tempo i stilove do neprepoznatljivosti. Deceniju kasnije, nakon teške povrede ruke, Dilan je izjavio da ga je jedan džez pevač inspirisao da svira i peva sopstvene pesme koristeći potpuno drugačije tehnike.
58. Dilan je 1978. godine objavio film inspirisan kubizmom koji je napisao i režirao tokom turneje The Rolling Thunder Revue, pod naslovom Renaldo i Klara. Gotovo četiri sata dugi dugometražni film u glavnoj ulozi je imao njegovu tada već bivšu ženu Saru i Baez, kao Ženu u belom, i bio je skup promašaj na blagajnama.
59. Dilan je krajem 1970-ih, posle razvoda, prošao kroz period hrišćanskog otkrovenja, nakon što je jedan obožavalac bacio mali srebrni krst na binu. Pokrstio se i objavio nekoliko albuma sa savremenim gospel pesmama kao što je Gotta Serve Somebody.
Govoreći o veri 1997. godine, međutim, slavni muzičar je za Njuzvik rekao: “Religioznost i filozofiju pronalazim u muzici, ne nalazim je nigde drugde. Ne povodim se za rabinima, propovednicima, evangelistima i njima sličnima, naučio sam više iz pesama nego od bilo kog od tih entiteta.”
60. Noseći viseću minđušu, Dilan je odsvirao prilično raštimanu verziju Blowin’ In the Wind na globalnom dobrotvornom događaju Lajv Ejd 1985. godine, u pratnji gitarista Stonsa Kita Ričardsa i Ronija Vuda na filadelfijskom stadionu DžFK.
61. Njegova pesma Blind Willie McTell, posveta pokojnom bluzeru, objavljena je 1991. godine, neobičnih osam godina pošto je snimljena.
62. Dilan se oženio sa pratećom vokalistkinjom Karolin Denis 1986. godine i dobili su ćerku, pre nego što su se razveli 1992. godine. Ovaj drugi brak ostao je tajna sve do objavljivanja knjige Hauarda Sounsa, Autoputem, 2001. godine.
63. Osnovao je supergrupu The Traveling Wilburys 1988. godine, sa slavnim prijateljima Džordžom Harisonom, Tomom Petijem, Rojem Orbisonom i Džefom Linom. Svaki je imao nadimak u okviru grupe, a Dilan je bio poznat kao Laki. Laki Vilburi.
64. Iste godine primljen je u Rokenrol kuću slavnih.
65. Njegov album Love and Theft objavljen je 11. septembra 2001. godine – istog dana kad su izvršeni avionski napadi u Njujorku.
66. Dilan je ranije te godine osvojio Oskara i Zlatni globus za pesmu Things Have Changed, koja se pojavljuje u filmu sa Majklom Daglasom Zlatni momci.
67. Vodio je nedeljnu jednočasovnu satelitsku radio emisiju, Theme Time Radio Hour, od 2006. do 2009. godine.
68. Dilanovo ime pojavljuje se na zidu blekpulske Opere, uz druge muzičare koji su tamo nastupali kao što su komičari Litl i Lardž i Roj Čabi Braun.+
71. The 2007 Dylan-inspired film I'm Not There became Heath Ledger's last movie to be released during the actor's lifetime.
72. A 160ft wide Dylan mural by Brazilian street artist Eduardo Kobra (pictured below) was unveiled in downtown Minneapolis in 2015.
73. Dylan was awarded the US Medal of Freedom in 2012 by then-Present Barack Obama; before receiving the Nobel Prize for Literature four years later, for having “created new poetic expressions within the great American song tradition”. He became the first songwriter to win the prestigious award, but it was collected on his behalf by another – the priestess of punk Patti Smith, who nervously sang A Hard Rain's A-Gonna Fall.
74. He eventually delivered a Nobel lecture in the form of a spoken word piece with added piano tinkling and references to the plays of William Shakespeare and Homer's hero, Odysseus. “My songs are alive in the land of the living, but songs are unlike literature, they are meant to be sung and not read,” he explained.
75. The last British gig of Dylan's so-called Never Ending Tour, which kicked off in 1988, saw him and Neil Young co-headline a UK show for the first time, at London's Hyde Park in 2019. He's played roughly 100 gigs a year for the last 20 years.
71. Film iz 2007. godine inspirisan Dilanom I'm Not There je poslednji film Hita Ledžera objavljen za života ovog glumca.
72. Dilanov mural širok 50 metara brazilskog uličnog umetnika Eduarda Kobre (na slici ispod) otkriven je u centru Mineapolisa 2015. godine.
73. Dilana je američkom Medaljom slobode 2012. godine odlikovao tadašnji predsednik Barak Obama; pre nego što je primio Nobelovu nagradu za književnost četiri godine kasnije, za “stvaranje novog poetskog izraza u okviru velike tradicije američke pesme”.
Postao je prvi pesmopisac koji je osvojio ovu prestižnu nagradu, ali ju je u njegovo ime primila jedna koleginica – sveštenica panka Peti Smit, koja je nervozno otpevala A Hard Rain's A-Gonna Fall.
74. Na kraju je održao Nobelovo predavanje u obliku recitacije uz klavirsku pratnju i reference na pozorišne komade Vilijama Šekspira i Homerovog junaka Odiseja.
“Moje pesme žive u zemlji živih, ali pesme nisu kao književnost, one nisu zamišljene da se čitaju, već da se pevaju”, objasnio je on.
75. Na poslednjem britanskom nastupu Dilanove takozvane Never Ending turneje, koja je otpočela 1988. godine, on i Nil Jang prvi put su zajednički nastupili na nekom britanskom koncertu, u londonskom Hajd Parku 2019. godine. U poslednjih 20 godina, odsvirao je otprilike 100 koncerata godišnje.
76. Njegova prva nova pesma u poslednjih osam godina objavljena je prošle godine i sastojala se od 17-minutnog razmišljanja na temu šezdesetih i ubistva DžFK-ja. U poređenju sa njom, Sad Eyed Lady of the Lowlands, njegov 11-minutni ep iz 1966. godine, deluje prilično popično.
77. U decembru je prodao prava na vlastiti muzički katalog Juniverzal mjuzik grupi (UMG) za nenavedenu sumu. Njujork tajms je tvrdio da bi sporazum mogao da bude vredniji od 300 miliona dolara.
78. Dilan je decenijama bio posvećeni slikar i vizuelni umetnik a njegovi radovi trenutno su izloženi i mogu da se kupe u Galeriji lepe umetnosti Kasl u Mančesteru.
79. Prošle godine je saopšteno da je Dilan pristao da postane počasni pokrovitelj Fonda Vob Vilis – nove dobrotvorne akcije u znak sećanja na pokojnog engleskog igrača kriketa.
“Bob Vilis je bio veliki sportista koji nas je prerano napustio”, istakao je Dilan. “Drago mi je što mogu da pomognem da se njegov plamen i cilj održe u životu”.
Vilis je jednom rekao Džonu Vilsonu sa BBC-ja da je kao mlad čovek promenio srednje ime u Dilan, u čast omiljenog muzičara.
80. Centar Bob Dilan u Tulsi, u Oklahomi – muzej posvećen artefaktima iz njegove ogromne arhive – biće otvoren za javnost u maju naredne godine.
Dakle, ako ste stigli do kraja ove liste i nije vam bilo dosta, sada znate kome da se obratite za još informacija o Dilanu.
Izvor: BBC News na srpskom
