Upravna zgrada BMW Grupe sagrađena je za samo 26 meseci u periodu između 1970. i 1972. godine. Za 3,5 miliona radnih sati, 500 graditelja i 200 arhitekata i inženjera iz 12 država uspelo je da podigne čuvenu zgradu u obliku četiri cilindra, na čijem je otvaranju prisustvovalo više od 200 međunarodnih gostiju.
Svečana ceremonija krunisana je i specijalnim nastupom dvanaest “vertikalnih” plesača. Američki plesni ansambl BANDALOOP spektakulalno je transformisao upravnu zgradu BMW-a u 100 metara visoku pozornicu.
Impresivna koreografija uz posebno komponovanu muziku, kao i sam nastup igrača, kreirali su bestežinsku sintezu za poigravanje arhitekture i plesa.
Do danas, upravna zgrada BMW Grupe sa visećom konstrukcijom jedna je od najinovativnijih građevina posleratnog perioda – zbog četiri cilindra koji “vise” sa krstaste konstrukcije od čeličnih greda na krovu.
U avgustu 1972. godine zgrada je završena. Projekat austrijskog arhitekte, profesora Karla Švancera, od tada je postao večiti simbol kako BMW Grupe, tako i Minhena.
Sa impresivnom fasadom, vizionarskom konstrukcijom i prostornim konceptom, “viseći toranj” predstavlja verovatno najimpresivnije korporativno sedište na svetu, koje nije samo simbol ekonomskog uspeha, već i interkulturalnosti.
Simbol vizionarskih odluka
Godine 1968, BMW AG je objavio arhitektonski konkurs za dizajn nove upravne zgrade BMW-a.
Da bi ubedio upravni odbor BMW-a, nadzorni odbor i značajne akcionare, Švancer je uradio kompletan model sprata u obliku lista deteline u razmeri 1:1 u studijima Bavarija filma.
U decembru iste godine, BMW-ova uprava dodelila mu je ugovor o gradnji novog sedišta kompanije. U stvaranju Švancerovog seta i filmskog snimka predloga učestvovao je i Rol Zehetbauer, koji je osvojio oskara 1973. za scenografju u “Kabareu”.
Dve godine kasnije, u bioskope je pušten holivudski film “Rolerbol” – sa BMW tornjem kao arhitektonskim protagonistom. Bilo da se radi o filmovima “Suspiria” (1977), “Krvna loza” (1979) ili “Voterfreuden” (2014), sedište kompanije BMW slavilo je uspeh na velikom ekranu.
Umetnik Piter Blejk ga je opisao kao “jedinstveni plod pop arhitekture” koji ostaje simbol vizionarskih korporativnih odluka za uspešnu budućnost.
Arhitektura u BMW-u
BMW decenijama neguje tradiciju saradnje sa čuvenim arhitektama.
Još od izgradnje sedišta koju je predvodio Karl Švancer, kompanija se svesno odlučila za dinamični tip arhitekture kasnije nastavljen sa zgradama koje su postavljale trendove: Zaha Hadid sa njenom fabrikom BMW Grupe u Lajpcigu (2005), arhitektonska kopmanija “Coop Himmelb(l)au” sa BMW Welt-om (2007) i Nikolas Grimšo sa fabrikom Rols-Rojsa u Gudvudu (2003).
Ove godine, kompanija OMA Rema Kolhasa u Roterdamu i danske arhitekte iz kompanije 3XN dobili su od BMW-a narudžbinu da rekonstruišu njenu glavnu fabriku u Minhenu i zajedno oblikuju urbanu proizvodnju za budućnost.
B92.
