Šef američke Centralne komande doputovao je u Izrael, dan pošto su u napadu izraelskih aviona ubijena tri sina političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea i usred pretnji Irana osvetom za smrt generala Revolucionarne garde u sličnoj akciji u Damasku. Hamas, uprkos tvrdnjama Hanijea da smrt njegovih sinova neće uticati na tok pregovora, ima ozbiljne rezerve na plan o primirju, o kojem dve strane već mesecima pregovaraju u Kataru i Egiptu.
Koordinacija odbrambenih planova glavna je misija prvog čoveka američke Centralne komande, generala Majkla Kurile, koji je u Izrael stigao u trenutku u kojem obaveštajci iz Vašingtona napad Irana smatraju “neizbežnim”.
“Vreme je da kaznimo Izrael”, piše iranska agencija Irna, navodeći da se s obzirom na stanje na terenu i iz stavova zvaničnika vlasti u Teheranu može zaključiti da je “doneta konačna odluka o scenarijima odgovora” na napad u Damasku.
Tenzije na Bliskom istoku, koje suštinski prate razvoj situacije u Pojasu Gaze, dovedene su do tačke pucanja kada su izraelski avioni bombardovali iranski konzulat u Damasku i ubili 16 osoba, uključujući trojicu generala Revolucionarne garde.
Nedelju dana kasnije, za svega 24 časa pod nerazjašnjenim okolnostima u predgrađu Bejruta, posle mučenja, izrešetan je jedan od ključnih operativaca finansijske mreže koja stoji iza Hamasa, a nedugo zatim, izraelski avioni pogodili su vozilo u kojem su stradala tri sina i dva unuka političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea.
Hamas je odmah saopštio da su sinovi lidera te organizacije bili u poseti porodicama, dok je Jerusalim naveo da su njih trojica, u stvari, bili na putu da izvedu teroristički napad, što je među Palestincima izazvalo priličan bes, budući da su se u automobilu nalazila i deca.
Iako je Hanije, odmah pošto mu je javljeno da su mu u Pojasu Gaze stradali sinovi i unuci, rekao da njihova smrt neće imati uticaja na tok pregovora o primirju sa Izraelom, drugi predstavnici ove organizacije izneli su niz rezervi na nacrt dokumenta, koji su u Kairo i Dohu doneli izraelski obaveštajci.
Lista zahteva Hamasa
Prva primedba Hamasa odnosi se na ritam povratka palestinskih izbeglica u Pojas Gaze, pošto se u novom dokumentu ne navodi kojem će broju i u kojem vremenskom roku biti dozvoljeno da se vrate kućama, piše libanski Majadin, blizak Hezbolahu.
Hamas se, takođe, protivi raspoređivanju izraelskih snaga oko gusto naseljenih područja, što, istovremeno, znači da ova palestinska organizacija ne pristaje na izgradnju tampon-zone oko Pojasa Gaze, iako su radovi već uveliko u toku.
Prema planu, koji je objavio izraelski dnevnik Haarec, oko tarabe koja deli Izraelce i Palestince, gradi se kilometar široka tampon-zona, koja bi obuhvatala oko 16 odsto teritorije sadašnjeg Pojasa Gaze.
Ostaje, međutim, nejasno na koji će se način nova tampon-zona razlikovati od one koja je postajala i pre upada Hamasa 7. oktobra, kada su Hamasovi borci upali na teritoriju Izraela i ubili oko 1.200 ljudi. Izraelske snage reagovale su nekoliko sati pošto su pripadnici jedinice Nukba paraglajderima, bagerima i motociklima prosto pregazili ogradu i dronovima neutralisali daljinski upravljana mitraljeska gnezda.
Hamas, suprotno ovom planu, traži potpuno povlačenje izraelskih trupa iz ulica Salah el Din i El Rašid, koje su vlasti u Jerusalimu zamislile kao koridore za eventualne brze intervencije na kritičnim tačkama.
Iako je prethodno dogovoreno da Hamas oslobodi 40 talaca koji su oteti tokom upada u Izrael 7. oktobra, ispostavilo se da palestinska milicija ne može da obezbedi dovoljan broj dece i starijih ljudi, pa je ponudila da “jednostavno oslobodi 40 Izraelaca”.
Napad na Izrael
Iranske raketne snage i jedinice u čijem su naoružanju bespilotne letelice već su, više od nedelju dana, u stanju pune borbene pripravnosti, što američki i izraelski obaveštajci tumače kao jasan signal da je napad na Izrael neizbežan.
“Nije pitanje da li će, već kada će napasti”, navodi Blumberg, prenoseći procene američkih obaveštajnih službi da će za ovaj napad biti upotrebljeni balistički projektili i bespilotne letelice, koje sa iranske teritorije, bez problema, mogu da dolete do Izraela.
Suočeni sa mogućnošću osvetničkih napada, Amerikanci su prvi put od 1979. godine i Islamske revolucije, kojom je sa vlasti svrgnut šah Reza Pahlavi, direktno stupili u kontekt sa Irancima i zatražili da američke baze izuzmu sa spiska potencijalnih meta.
Portal Aksios, istovremeno, tvrdi da su Izraelci od Vašingtona zatražili da utiče na Iran da izbegne bilo kakvu eskalaciju, upozoravajući da bi eventualni napad Teherana, neminovno, izazvao žestoku reakciju Jerusalima.
Protiv iranskog odgovora izjasnili su se i najviši zvaničnici vlasti u Londonu i Berlinu, ali je i Iran, skoro istovremeno, počeo da plete diplomatsku mrežu oko Izraela, pošto je šef diplomatije Hosein Amijer Abdolrahman obavio niz telefonskih razgovora sa čelnicima arapskih država u kojima su smeštene američke baze.
Poslednju osvetničku akciju Iran je izveo pošto je administracija tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, u napadu dronova 2020. godine u Bagdadu, ubila komandanta Revolucionarne garde i najharizmatičnijeg iranskog vojnika, generala Kasema Solejmanija.
Iranci su tada balističkim projektilima zasuli baze u Iraku u kojima su se nalazili američki vojnici. U tim napadima lakše je povređeno stotinak Amerikanaca.
Kako piše Jerusalem post, Iran na raspolaganju ima deset načina da napadne Izrael. Za sada nije jasno za koji će se odlučiti a da ne izazove sveopšti regionalni sukob.
