Dvadesetčetvorogodišnjakinja se spasla prostitucije i danas pomaže drugima da izađu iz ovog pakla.
Džesika Hejer (24) iz Barnlija u Engleskoj ušla je u krug sponzora i sponzoruša kako bi otplatila velike dugove koje je napravila studirajući u Mančesteru. Sve je počelo kao kratkotrajno rešenje
Sa samo 16 godina Džesika Hejer (24) se odselila od kuće u Sups Estejtu u Barnliju, jednom od najsiromašnijih delova Engleske, i počela sama o sebi da se brine. Prvo je upisala višu školu, pa je u početku radila male poslove, poput konobarisanja, ali je sa troškovima života koje je imala, od tih poslova jedva preživljavala, dok su se dugovi gomilali.
Pre 5 godina Džesiki je jednog dana na Fejsbuku iskočio oglas za Internet stranicu koja spaja sponzore i sponzoruše, uglavnom mlade studentkinje, i koji nudi besplatan upis ako se pridružiš stranici preko studentskog imejla. Ona je odlučila da isproba svoju sreću i “učlanila” se na stranicu kao – sponzoruša.
“Te stranice targetiraju studente, a nude vam besplatan premijski račun ako imate studentski imejl”, objasnila je Džes.
“Kad pogledate naslovnu stranicu, nalazi se slika mladog atraktivnog muškarca. Time pokušavaju da vas uvere da su u pitanju muškarci koji će biti vaši mentori i da će vam pomoći u karijeri, a ne da su to muškarci koji vas gledaju samo kroz seks. Njima je krajnji cilj samo seks”, objasnila je.
Devojka je rekla da je uskoro postalo jasno da ”sastanak sa sponzorom” nije scenario u kojem stariji, bogati muškarac daje mlađoj devojci poklone ili joj pruža dugoročnu financijsku podršku.
Umesto toga, muškarci putem ovakvih stranica plaćaju studentkinjama za seksualne usluge. U početku je izlazila samo na sastanke s muškarcima, za što je zarađivala između 70 i 150 funti po sastanku.
Ali, kako su njezine finansijske okolnosti postajale sve gore, pristala je na seks s muškarcima koje je upoznala na toj stranici, za šta je zarađivala daleko veće svote novca. Kad se prvi put odlučila na takav čin, muškarac ju je pokupio ispred njenog stana “lambordžinijem”.
“Moj prvi pravi sponzor mi je poslao poruku ‘večera, sastanak i provedena noć u mojoj kući za hiljadu funti’. Nikad nisam bila na takvom sastanku, ali bila sam očajna pa sam morala da se upustim u rizik”, ispričala je Džes.
“Ušla sam u njegov auto, a on mi je dao snop novčanica od 20 funti povezanih prstenom. Nikad pre nisam videla toliku količinu novca. To je bio jedan od retkih ‘glamuroznih’ sastanaka sa sponzorom. Bila sam toliko uplašena da sam ga pitala da li mogu da izađem iz automobile i da ostavim novac kod kuće u slučaju da me ubije. Tad sam se osećala kao da nemam drugog izbora”, ispričala je.
Ona procenjuje da se preko veb stranice tokom četiri godine susrela sa oko 50 muškaraca. Ljudi koje je upoznala obično su bili u četrdesetim i pedesetim godinama s različitim poslovima i pozadinama. Neki su bili bogati poslovni ljudi ili doktori, a neki nisu imali mnogo novaca.
Džes je rekla da je često ovo krila od svojih prijatelja.
“Neki od mojih prijatelja su mislili da je to stvarno zabavno i glamurozno, ali to je bilo samo zato što nikome nisam rekla kako to zapravo izgleda, većina žena o tome ne priča”, dodala je.
“Kad bih pričala o tome, nikad nisam bila potpuno iskrena, pričala sam o tome kao o nečem zabavnom i zanimljivom. Ustvari nisam željela da iko zna kako je u stvarnosti biti sponzoruša”, objasnila je.
Dodaje da ju je bilo veoma sramota jer je bila svesna kako muškarci i žene gledaju na rad u seksualnoj industriji.
Što je duže bivala u tom poslu, to je više rizikovala sa sponzorima, a vremenom je posao počeo da utiče na njeno mentalno zdravlje. Ostala je potpuno istraumirana nekim iskustvima, pa je išla na terapiju kako bi se lakše oporavila i nosila sa svime što je prošla.
“Jednom kad uđeš u taj posao i navikneš se na novac, jako teško je iz njega izaći. Počinješ da spuštaš svoje standarde i sve više rizikuješ i ulaziš sve dublje u taj svet samo zato što ti treba novac. A kad dobiješ novac, brzo ga potrošiš, jer si misliš da je to jednostavan način zarade”, ispričala je.
“Ponekad sam zarađivala po spoju 600 funti, ali nije uvek tako. To je bilo dovoljno novaca da se izdržavam, ali moje mentalno stanje je bilo sve gore. Osećala sam se izolovano i kao da sam sama na svetu. Znala sam da prijavim neke od sponzora na stranici, ali nikad nisam dobila odgovor što se s njima dogodilo. Ne kažem da su svi muškarci loši, ali većina je devojke tretirala kao da nisu ljudi”, ispričala je za Daily Mail, a preneo je 24sata.hr.
Prepričala je kako joj je jedan sponzora na sastanku rekao da bira devojke koje nisu lijepe, poput nje, jer imaju manje samopouzdanja. Kaže da je tad shvatila da su devojke njima samo seksualna investicija.
Ona je prošle godine uspela da se izvuče iz tog kruga sponzora i sponzoruša. Uz terapiju i podršku svog dečka, preuzela je kontrolu nad svojim mentalnim zdravljem i oporavlja se od stvari koje je doživela.
Nakon toga je osnovala i grupu, svojevrsnu potporu devojkama koje rade u tom poslu, nudeći im savete kako da izađu iz njega, pružajući im mesto na kojem će moći s nekim da razgovaraju – s nekim ko razume kroz šta prolaze i ko zna kako mogu da se vrate u normalan život i da pronađu posao.
