Izraz “selfi”, čini se, prvi put je sa ovim značenjem upotrebljen 2002. godine. Australijanac Nejtan Houp slikao je svoju usnu pocepanu nakon pada izazvanog pijanstvom prethodne noći i podeslio je sa prijateljima na internet forumu, pravdajući se zbog lošeg fokusiranja rečima – “bio je to selfi”.
Reč se nije mnogo koristila, sve do 2012. Međutim, tada je razvoj tehnologije odjeknuo tako snažno da je izgledalo kao da čitav svet odjednom slika autoportret mobilnim telefonom. Već 2013. je Oksfordski rečnik izraz “selfi” proglasio za reč godine.
Sama ova “titula” je doprinela tome da se izraz još više učvrsti u govoru, pa ga je danas moguće čuti gotovo svakodnevno.
Svetlosna slika
Ipak, prvi poznati foto-autoportret pripisuje se Robertu Kornelijusu, koji je još 1839. napravio dagerotip samog sebe.
Kod dagerotipije nema negativa i slika se pravi direktno na posrebrenoj ploči koja se osvetljuje u komori, pa se snimak se izlaže pari živog srebra i fiksira sumpor-dioksidom. Proces je vrlo osetljiv, pa se premazivao zlatom i hlorom radi zaštite.
U to vreme sve je išlo daleko sporije nego danas – Kornelijus je skinuo poklopac sočiva, utrčao u kadar i pozirao između tri i 15 minuta. Kada je dagerotip bio završen, na poleđini je napisao: “Prva svetlosna slika ikada napravljena, 1839”.
Pojava prenosive Kodakove boks kamere 1900. dovela je do širenja tehnike pravljenja autoportreta fotografskim aparatom. Obično se snimao odraz u ogledalu, a kamera je bila na nekom predmetu u blizini ili tronošcu.
Sledeći selfi kojem se autor zna napravila je ruska velika kneginja Anastasija Nikolajevna 1914, kada je imala samo 13 godina. Tako je postala prva tinejžderka koja je poslala selfi drugarici.
U propratnom pismu napisala je: “Slikala sam svoj odraz u ogledalu. Bilo mi je veoma teško jer su mi ruke drhtale”.
Grupni narcizam
Prva poznata selfi fotografija nastala na način kako se to radi danas nastala je u decembru 1920. Snimili su je glavni fotografi kompanije Bajron, foto-studija koji postoji već 128 godina. Na slici na kojoj su petorica fotografa, dvojica drže kameru jer je bila preteška za jednu ruku.Embed from Getty Images
Pravljenje selfija procvetalo je 1970-ih godina, kada su svima dostupne kamere stvorile novi način da se ljudi izraze. Krajem 1990-ih digitalne kamere došle su da zamene one sa filmom, a pravi bum korišćenja selfija u komunikaciji izazvali su mobilni telefoni sa prednjom kamerom.Embed from Getty Images
Danas, selfi je svakodnevna pojava. Stvari su možda otišle i predaleko, pa se sve češće čuje kako je pravljenje selfija izraz narcisoidnosti, a psiholozi upozoravaju na negativne efekte koje “selfi kultura” može imati po psihu čoveka.
