Prema njenim riječima, teško je reći gde će se ti zemljotresi dogoditi, ali kako kaže postoje prostori u Makedoniji, u Bugarskoj, Rumuniji, pa i u istočnoj Srbiji u kojima dugi niz godina nisu.
Ona je za Telegraf.rs rekla da Hrvatska ne bi trebalo da očekuje jači zemljotres od ovog koji ju je jučr pogodio od 6,3 stepena po Rihteru kao i da se takav potres ne očekuje ni u blizini, ali da je ovaj zemljotres još jedan dokaz da je očigledno počeo ciklus jakih zemljotresa na prostoru Balkana.
“A zašto? Zato što je seizmička aktivnost na Apeninskom poluostrvu imala nekoliko snažnih italijanskih zemljotresa. Mi seizmolozi smo tada rekli da će se sigurno preliti ta seizmička aktivnost na prostoru Balkanskog poluostrva gde dug niz godina nije bilo najjačih zemljotresa, a naročito u tom primorskom delu gde je poslednji bio u Crnoj Gori 1979. godine.
Znači, nakon toga dogodila se Albanija koja, takođe, jako dugo niz godina nije imala jakih zemljotresa. Onda je započela seizmička aktivnost kod Zagreba da bi se dogodila dva juče, i ovaj zemljotres danas kod Petrinje””, objašnjava Radovanović, bivša direktorka Seizmološkog zavoda Srbije, a sada direktorka firme seismo.sr.
Prema njenim rečima, kada se proletos dogodio zemljotres kod Zagreba onda se poremetila ta krhka ravnoteža koja je postojala, pa su se dogodila ova dva zemljotresa juče kod Petrinje i ovaj magnitude 6,3 stepena po Rihterovoj skali.
Maksimalna očekivana magnituda za Zagreb je, takođe, preko 6 jedinica po Rihteru, kao što je ovaj bio u Petrinji, ali ne dešavaju se dva zemljotresa tako bliskih magnituda, niti prostorno blizu jedan drugom, niti vremenski, objašnjava.
Kako kaže, potrebno je da prodje značajnije vreme da bi se u tom istom regionu, primera radi Zagreb-Petrinje obnovio tako jak zemljotres.
Zato, dodaje, niko u tom prostoru nema razloga da sada strahuje. Ali, postoje drugi prostori na Balkanskom poluostrvu gde jako dugo nije bilo jakih zemljotresa, a seizmička aktivnost je lagano rasla.
“Kada kažem na Balkanskom poluostrvu, znači i čak od Istanbula, od samog kraja tog prostora, gde dugo nije bilo jakih zemljotresa. Kroz istoriju, bilo je situacija da se u nekoliko godina dogodi nekoliko jakih zemljotresa. Setite se 1963. bio je u Makedoniji, da bi 1969. godine bio u Banjaluci”, navela je.
Bilo je potrebno nekoliko godina da prodje da se desi jak zemljotres, uslovno rečeno, u istom prostoru.
“Sada možemo očekivati u narednih 10 do 15 godina da će se u nekom drugom prostoru Balkana opet desiti zemljotres vrlo visokih magnituda, pri čemu u Srbiji zemljotresi nemaju ovako visoke magnitude kakav je bio petrinjski. Naši maksimalni zemljotresi su imali magnitude do 6 jedinica Rihterove skale”, naglasila je.
U ovom kontekstu, Radovanović kaže, da je seizmička aktivnost na Balkanu očigledno počela.
“Znali smo…”
Tomislav Fiket, zamenik direktora hrvatske seizmološke službe kaže da je sada problem što je jučerašnji potres, koji je bio snažan, oslobodio veliku količinu energije. “Me znamo hoće li delovati na ostale kritične tačke i aktivirati ih. To je nezahvalno prognozirati, nadamo se da neće”, kaže Fiket i ističe da kod potresa nema predviđanja.
I on napominje da je bio dug period seizmičke neaktivnosti, a sad imamo pojačanu aktivnost, ali u Hrvatskoj su ovakve serije potresa retke.
“Mi smo svesni da smo potrošili vreme i da smo imali više vremena nego što je uobičajeno za ovo područje Zagreba, jedno duže vreme smo bili mirni. Što je to prekoračenje bilo duže, mi smo bili nervozniji jer smo znali da postoji realna opasnost da se potres dogodi”, kazao je Fiket.
(Tanjug/Index)
