Foto: N. Skenderija
MALO ko zna da popularni pevač, Sarajlija Halid Bešlić, zna niz sela u valjevskom i podrinjskom kraju, njihove zaseoke, pa čak i staze i puteljke. Kada je počeo da nabraja selo do sela, zaseok do zaseoka, na svečanosti u Dečjoj ambasadi “Međaši”, u istoimenom selu kod Bijeljine, gosti iz Srbije, među kojima su bili i oni iz valjevskog, lozničkog i podrinjskog kraja, skoro su zanemeli od čuda.
– Dok sam bio vojnik, inženjerac, pre nekoliko decenija, a kao da je juče bilo, radio sam i gradio vodovod za selo Uzovnicu, kod Ljubovije, koje je uz samu Drinu – otkriva nam Bešlić. – Bio sam među glavnim majstorima, a kako smo radili, svedoči i činjenica da je vodovod i dalje u odličnom stanju na radost tih dobrih ljudi, koji su voleli vojsku i mene lično. Na slavljima, povodom radova, ili u kafanama, ljudi su nas čašćavali kao svoje najmilije, a mene su obožavali kad zapevam. Kada smo se bolje upoznali, govorili bi: “Ajde, Bosanac, zapevaj one tvoje”. Kasnije je, čuo sam, svima njima bilo milo kada se pesma “njihovog Bosanca” daleko pročula.
Tako je, veli, bilo i u selima valjevskog kraja, gde je, takođe, radio na izgradnji vodovoda, a seća se svakog, od onih koji povezuju Azbukovicu, Podgorinu i valjevskih kraj od Pecke do Leskovica.
Na svečanosti na dečjoj zemlji u Međašima, Duško Tomić, generalni sekretar DA “Međaši”, i mala dečja ambasadorka Mišel Mišković uručili su mu “Zlatnu povelju humanosti”, najviše priznanje ove organizacije za brigu o deci, osnovane pre tačno tri decenije, koju su dobili, pored ostalih, protođakon dr Ljubomir Ranković, kardinal Vinko Puljić i Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice. Bešlić se zahvalio pesmom “Ja bez tebe ne mogu da živim”, otpevaviši je “na suvo”, čime je još jednom izazvao poštovanje i simpatije ljudi koji su došli iz svih delova RS, BiH, Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije.
