Nemac je nedavno deportovan u Nemačku, gde je za nemačku SAT TV ispričao dogodovštine iz zatvora Vandsvort.
Nemačka televizija je platila ekskluzivno pravo za intervju, za to je izdvojila čak 435.000 funti, a Boris je rekao da je tokom osmomesečnog boravka iza rešetaka dobijao i smrtne pretnje.
“Okoreli ubica želeo je da me ubije. Nije mogao da prihvati da sam prijatelj sa pojedinim ljudima tamne puti. Potcenio je to da bi mi ostali priskočili u pomoć i zapretili njemu“, izjavio je Beker.
Narednog dana brojni zatvorenici su okružili ubicu po imenu Ajk, on se izvukao tako što su mu u pomoć periskočili njegovi prijatelji.
“Sutradan je Ijk došao kod mene i pitao me da li prihvatam izvinjenje. Mogao sam da ga odbijem. Bio je to susret u praonici veša. Pao je na zemlju i počeo da me moli za oproštaj. Podigao sam ga i zagrlio. I rekao am mu da imam veliko poštovanje za njega“, kaže Boris.
Otkrio je i šta se sve promenilo posle ovog zatvorskog iskustva.
“U zatvor sam stigao sa 97 kilograma, a posle sam smanjio na 90, da bih posel dobio koji kilogram. Zatvor je bio dobar za moje zdravlje, nije bilo alkohola izuzev domaće rakije. I išao sam u crkvu svakog dana da se molim“.
Sa Borisom je tokom intervjua bila i njegova supruga Lilijan, on je zaplakao kada je ona otkrila da mu je presuda izrečena na njen rođendan.
“Iskoristio sam priliku i doneo joj bele ruže, ali bio je to tužan dan za nas. Nije moglo da bude neverovatnije. Advokat je došao oko 14 sati da mi kaže da se spremim, da stiže presuda. Lilijan i sin Noa su me zagrlili, ostali smo tako neko vreme jer sam znao da posle presude neću moći sa njima da se oprostim. Rekao sam Lilijan, ljubavi, ne moraš da me čekaš. Ne znam koliko ću ostati u zatvoru. Pogledalaa me je i rekla, Borise, mi smo tim a ti si moj partner. Zagrlila me je i rekla, ‘ne pričaj sr…a“, dodao je Beker.
Otkrio je i prve trenutke pošto je stigao u zatvor Vandsvort.
“Samo sam gledao u pod. Nisam hteo nikog u oči da pogledam. Bilo je ekstremno opasno i prljavo. Idete iz ćelije u ćeliju i upoznajete sve, kriminalce iz londona, ubice, zlostavljače dece, dilere droge i silovatelje. Pretražili su me, tražili su drogu i delove mobilnog telefona, fotografisali su me, a neki su hteli i da se slikaju sa mnom“.
Pojavili su se ubrzo veliki strahovi za sigurnost.
“Imao sam dve velike brige, jedna je bila ćelija za dvoje, da je delim sa nekim ko bi mogao da me napadne, a druga je bila tuširanje. Zatvoriš vrata, skineš odeću i gledaš oko sene, to nije humano. Videli ste svi filmove šta se dešava kada vam ispadne sapun, ali mi je guverner zatvora objasnio da sam siguran, tako da sam mu zahvalan. U ćeliji nema ogledala jer možete da ih polomite i iskoristite kao oružje, a kada sam prebačen u Hanterkomb, video sam se u ogledalu i bio šokiran time kako sam izgledao“.
Morao je brzo da se privikne na zatvorske uslove i pravila.
“Kada se vrata zaključaaju u 20 sati, niko mi nije rekao kada će se opet otključati, tada vam se ceo svet sruši i sami ste sa svojim mislima. Bio sam očajan, plašio sam se i kupio sam neke knjige da ih čitam. Hrana je uvek bila ista tokom nedelje, pirinač sa krompirima, ali nedeljom smo imali i meso, obično piletinu“, poručio je slavni teniser.
Jedan od onih koji su hteli da ga posete bio je menadžer Liverpula, Jirgen Klop.
“Mi smo prijatelji i dao sam njegovo ime vlastima, ali su se vratili i rekli mi da ne može da dože jer je previše poznat i bili su zabrinuti za njegovu bezbednost. Dozvoljene su mi bile dve posete mesečno, morao sam da dam imena da bi proverili te ljude jer je to spor proces. Prvi put kada je došla Lilijan, bila je šokirana mojim izgledom. To mi je rekla tek kasnije“.
Rekao je i na šta je trošio novac. Dobijao je svega sedam funti nedeljno i trošio ih na sapune, pastu za zube i telefonske pozive.
Poznato je i da tokom karijere nije bio u najboljim odnosima sa bivšim šampionom Vimbldona, Mihaelom Štihom. Od njega mu je stiglo pismo, uostalom, dobijao ih je mnogo od brojnih poštovalaca.
“Bio sam iznenađen njegovim pismom. Nisam to očekivao. Dalo mi je to snagu, bio je to pravi sportski poptez i zaboravili smo naše rivalstvo. Bio je to jak potez podrške, emotivan as“, priznao je bivši broj jedan.
Svoj 55. rođendan, 22. novembra proslavio je skromno.
“Dobio sam tri kolača. Ne znam kako se to desilo, nisam ih dobijao toliko ni na slobodi, a akamoli u zatvoru. Sva tri od čokolade i podelio sam ih sa cimerima. Morate da se držite zajedno, da delite odeću, cipele, so, čokoladu. Verujem da ću ostati u kontaktu sa mnogima od njih zauvek. Kad se zajedno borite da preživite, to vas zbližava. Bili smo potrebni jedni drugima“.
Beker se držao jedne knjige posebno, u pitanju je bila “Filozifija stoicizma”.
“To je bila moja zatvorska biblija, a zatvor me je učinio boljim čovekom. Biti zatvoren, to mi je bilo nešto najgore u životu. Možda zvuči čudno, ali mi je to bilo potrebno. Video sam svoje greške. Verovao sam pogrešnim ljudima i ulenjio sam se. Zatvor me je vratio, dao mi drugu šansu. Sada je sve na meni, zato verujem da mi je zatvor doneo dobro“, zaključio je Beker.
B92.
