Glumac Bane Vidaković prošao je kroz agoniju nakon što je prošlog leta uhapšen sa 30 grama heroina, pretresom njegovog stana na Vračaru. Kako sada kaže za „Blic“, napisi nisu naštetili njegovoj karijeri, ali jesu njegovoj porodici i prijateljima, koje je čitava situacija zabrinula.
– Loši napisi po nekim medijima jesu povredili moju porodicu i ljude koji me vole, čak i ako me lično ne poznaju. Ali nisu uspeli, na moju sreću, da naškode mojoj karijeri i rezultatima prosto zato što suviše dugo radim ovaj posao da bi takve ružne konstrukcije i laži u žutoj štampi mogle da mi naškode – kaže glumac za „Blic“, a onda ističe da je danas nemoguće zadržati privatnost ukoliko ste javna ličnost.
On priznaje da mu to smeta iako je svestan svoje pozicije. Zapravo, više je revoltiran što se pojedini umetnici gledaju očima rijaliti zvezda.
– Danas je gotovo nemoguće zadržati svoju privatnost i baviti se samo svojim poslom u ovoj branši. Zašto je to tako? Odgovor leži najverovatnije u činjenici da se ovde godinama već sprovodi nasilno izjednačavanje estrade i umetnosti u svakom pogledu. To izjednačavanje igračice na šipki sa jednom primabalerinom Narodnog pozorišta je urađeno namerno, upravo da bi se reklo svi ste vi javne ličnosti, i kao takve morate istrpeti interesovanje javnosti, pa i sve laži koje se pišu o vama. Mislim da je to podmukla prevara i zamena teza koja ne služi ničemu dobrom – smatra Bane, koji je radio na sitkomu „Koleginice“, koje se prikazuju na „K1“ televiziji.
Ovo su ujedno poslednje role koje je uradio sa pokojnim kolegom Borisom Komnenićem. Iako se ekipi priključio pred kraj, on očekuje nastavak serije.
– Mnogo sam srećan što sam se pred kraj priključio ekipi serije „Koleginice“, najavljujući na neki način novi razvoj priče u eventualnoj drugoj sezoni ovog sjajnog sitkoma. Moj lik je veoma intrigantan i zanimljiv. Ja sam Bojanin pravi otac, prva ljubav njene majke Slavice i posle mnogo vremena se vraćam u njihove živote, ovog puta kao uspešan i imućan biznismen, i šaljem Urketa, mog pomoćnika, da pripremi i najavi moj dolazak. Želim da me moja ćerka konačno upozna i zavoli, i neću birati sredstva da to i ostvarim – govori Vidaković, koji ujedno smatra da je serija „Vikend s ćaletom“ jedan od najznačajnijih projekata koje je radio u poslednje vreme.
– Mislim da je najkvalitetniji, a i meni lično je najviše značio „Vikend s ćaletom“ kao najkvalitetnije napisan i zamišljen. Ali, pre svega zbog uloge Bate Konja koju sam tu ostvario i mislim da su i film i serija doneli nešto dobro i kvalitetno u poplavi serija slične tematike i sa uglavnom istom glumačkom podelom glumaca. „Vikend“ je osveženje u svakom pogledu – poručuje glumac.
Iako je vreme pandemije, kada je većina profesija u problemu, Banetu je prethodna godina bilo plodonosna kada je karijera u pitanju. Pored već navedenih projekata, on je deo i serije „Tri muškarca i tetka“ kroz koju zasmejava publiku svojom ulogom.
– Tu je sitkom „Tri muškarca i tetka“, presmešna serija s izvanrednom podelom i sjajnim tekstom koji piše nekoliko odličnih mladih scenarista i osim mene publika tu gleda Seku Sablić, Petra Božovića, Cecu Bojković, Marka Janketića, Milana Vasića, Hristinu Popović…. Pratite nas. Tebalo bi da bude šašavo i duhovito, ako smo uspeli da vam dočaramo tu otkačenu porodicu sa ludom tetkom na čelu – kaže Bane.
HIPERPRODUKCIJA JE SPASLA GLUMCE OD BANKROTA
Bane smatra da je televizijska hiperprodukcija dosta toga donela glumcima, ali da se glumački svet svakako promenio.
– Danas se glumački svet mnogo promenio, i to je sigurno, ali da li je to nabolje ili nagore – vreme će tek pokazati. Ovo što ste vi sa pravom nazvali hiperprodukcijom televizijsko-serijskih programa može kratkoročno biti i dobro, zato što glumački svet u ovoj katastrofi od pandemije nema više priliku da radi u pozorištima, a to je mnogima bio jedini izvor prihoda i jedini način da ostanu u formi i kondiciji igranja – smatra Bane, i dodaje:
– Ograničenja koja je doneo kovid su opredelila glumce na igranje jedino i samo u TV serijama i sitkomima različitog kvaliteta i nekada vrlo skromnih dometa, ali kako ona stara maksima kaže, kvantitet bi morao u jednom momentu dovesti do kvaliteta. Nadajmo se da će ova hiperprodukcija bar potrajati još neku godinu i dovesti do nekih kvalitetnih rezultata u budućnosti.
