Kako je Lerinc Mesaroš, sa imovinom od 1,2 milijardi evra u 2018. godini, postao najbogatiji Mađar u istoriji te države
Lerinc Mesaroš (52), koji pre pet godina nije ni bio na Forbsovoj listi 50 najbogatijih Mađara, i koji je pre četiri godine imao imovinu u vrednosti od „samo“ osamdesetak miliona evra, u 2018. došao je na prvo mesto ove liste s imovinom procenjenom na neverovatnih 1,2 milijarde evra, skinuvši s trona, posle trogodišnje „vladavine“, direktora OTP banke Šandora Čanjija, čija je vrednost kapitala lane iznosila milijardu evra.
POLITIČKA PODRŠKA Imovina Lerinca Mesaroša bazirana je na dva berzanska investiciona holdinga (Opus global i Konzum), deonicama u tri kompanije (4ig, Apenin holding, CIG Panonija), građevinskoj i energetskoj industriji (Holding Mesaroš, Energana Matra, Geosol…), ulaganjima u agraru, dividendama…
Mađarski analitičari, međutim, tvrde da Mesaroševo prvo mesto na Forbsovoj listi u 2018. godini ne predstavlja ostvarenje bajke o mađarskom kapitalizmu. Lerinc Mesaroš je postao dolarski milijarder i najbogatiji čovek „svih vremena“ u Mađarskoj u okolnostima – kada politika kažnjava politici bliske biznismene koji ponekad poveruju da je „blago“ upisano na njihovo ime – stvarno njihovo…
Mesaroš nedvosmisleno može da zahvali povećanju svoje imovine poslovima s hartijama od vrednosti na berzi. Njegove investicione firme „Konzum“ i „Opus global“ prošle godine su realizovale više stotina novih investicija (deo transakcija odvijao se i izvan berze).
U drugoj polovini 2018. Mesarošev berzanski holding „Opus global“ još više je intenzivirao tzv. „štampanje novca“. U zatvorenom krugu pustio je u opticaj nove deonice za sve Mesaroševe firme koje su dotad vrlo dobro poslovale (ili koje mnogo obećavaju) i investicione hartije predale Lerincu Mesarošu. Među prve spada „Holding Mesaroš“ sa svojim firmama koje su „nakljukane“ državnim građevinskim tenderima. „Viresol“ ima fabriku pšeničnog skroba koja je dobila više desetina miliona evra državnih subvencija, kao i kredite od MKB banke i državne Egzim banke, što je od strane vlade Viktora Orbana proglašeno još i nacionalno značajnom investicijom (tada nije potreban tender, a podaci mogu biti tajna).
Mesaroš je u 2018. ušao i u poslove sa energetikom, u turizmu, u agrarnom sektoru u kome će porodica Mesaroš u ovoj, 2019. godini, gazdovati na 30,5 hiljada hektara u Mađarskoj (na prvom mestu među baronima agrara ostaje Šandor Čanji sa 35 hiljada hektara).
DRŽAVNA POMOĆ Kompletno stečeno basnoslovno bogatstvo Lerinca Mesaroša, koje ga više ne svrstava samo među 50 najbogatijih Mađara, nego među 50 najbogatijih u svetu, ima jednu zajedničku osobinu. A to je – da bez pomoći države Mađarske njegova imovina ni približno ne bi vredela toliko koliko sada vredi. Država pomaže kreditima, nepovratnim zajmovima (subvencijama) i narudžbinama. On je postao najbogatiji čovek u istoriji Mađarske, a da je veoma malo rizikovao u odnosu na vrednost kapitala kojim raspolaže…
Sliku o Lerincu Mesarošu kompletira mnogo puta izrečena izjava (koju je čuo i potpisnik ovog teksta) da on nikome u poslovima finansijski nije ostao dužan. Svima pošteno i redovno plaća…
„Mediavorks“ Fidesu
Veliku nedoumicu da li je poslovni konglomerat Lerinca Mesaroša zaista onakav kakav je predstavljen u javnosti, ili ipak to nije – izazvala je transakcija „Mediavorksa“. Ovu vrlo vrednu novinsko-izdavačku firmu, koju je Mesaroš „kupio“ od samoga sebe krajem 2017. godine, u decembru 2018. besplatno je poklonio novoj medijskoj fondaciji stranke Fides premijera Viktora Orbana. U najmanju ruku je čudno da na papiru najveći berzanski investitor Mađarske odjednom besplatno poklanja imovinu od preko 30 miliona evra. Za mnoge je ovaj slučaj samo pokazao političko-ekonomsku nepovredivost sadašnjeg sistema vlasti u Mađarskoj.
I dok analitičari tvrde da je „Mediavorks“ poklon premijeru Orbanu što je Mesaroša (na papiru!) napravio najbogatijim Mađarem u istoriji Mađarske, iz Grupe „Mesaroš“ ističu da ne žale jer je firma od izdavačkog posla zaradila oko 10 miliona evra, a Lerinc Mesaroš je kratko rekao – Političari su tražili, političari su je dobili…
