Nazivaju je još i isprekidanim postom i “dijetom sa Nobelovom nagradom”. Obično je prva asocijacija na ovaj proces ishrane 16 sati gladovanja.
Nutricionistkinja Branka Mirković objasnila je da autofagija nije dijeta, već način ishrane u kojem postoji redukcija, a sa uzimajući u obzir taj deo onda je možemo smatrati dijetom. Tvrdi da je to način života i ishrana koja svakako može da donese dobro zdravlje i bolesnim i zdravim ljudima.
“Može da se jede praktično i ono što bi inače jeli u okviru našeg načina života, ne možete jesti sve to nije ispravno gledanje, neophodno je podesiti sebi neku normalnu ishranu uz pomoć specijaliste, jedite osamdeset posto do sitosti, ne treba da budemo presiti nego malo gladni”, rekla je ona za “TV Prva”.
Navodi i da mnogi nisu dovoljno upućeni u ovaj način ishrane, jer ne znaju da ona obnavlja ćelije, podmlađuje ih i regeneriše.
“Uvek treba da znamo koliko kalorijski možemo da unesemo i koju vrstu hrane, ne moramo da jedemo tri obroka, možemo dva ili jedan”, kaže Mirkovićeva.
Njen predlog je da se sa prestankom konzumiranja hrane krene u večernjim satima, kada telo spava i odmara, ali da to bude punih 16 sati bez jela.
“U okviru 16 sati nakon 12. sata, naš organizam više nema hranu, i želi da jede, onda naše druge ćelije jedu proteine i druge ćelije i to po selekciji, one koje su bolesne onda one koje imaju loš DNK kod, organizam je vrlo pametan, kada sve to pojede onda jede po starosti dakle jede najstarije prvo, tako se i koža podmlađuje onda”, tvrdi nutricionistkinja.
Ono što je u okviru tih 16 sati dovzvoljeno da se konzumira, jeste kafa, voda i limunada.
“Ovaj način ishrane dokazuje da organizam ima samoodržanje, jer se autofagija događa između 12-tog i 16-tog sata, a onda se obezbeđuje energija mišića i organizam radi na ketonima, ali ako izdržimo i duže onda se čisti i tanko crevo”, rekla je ona.
Ističe da se za svaku promenu u ishrani treba konsultovati sa lekarima, jer je ovo metabolički proces koji zahteva konsultaciju.
(B92, TV Prva)
