Armstrongu je oduzeto rekordnih sedam pobeda na Tur d'Fransu u periodu 1999-2005. i zauvek mu je zabranjeno bavljenje biciklizmom 2012, pre nego što je priznao da je koristio stimulativna sredstva.
“Naučio sam mnogo iz svojih grešaka. Ne bih naučio sve lekcije da se nisam tako ponašao. Radili smo šta je bilo potrebno za pobedu. Nije bilo legalno, ali ne bih ništa promenio – bez obzira da li je gubljenje mnogo novca ili što sam od heroja postao nula”, rekao je Armstrong za NBC.
Amerikanac je konstantno demantovao optužbe za doping nakon što se vratio biciklizmu posle borbe sa rakom, dok konačno nije priznao istinu u TV intervjuu 2013.
On je 2018. pristao da isplati vladi SAD odštetu od 5 miliona dolara zbog tužbe koja je mogla da ga košta čak 100 miliona. Armstrong je optužen za prevaru zbog varanja dok je vozio za tim koji je sponzorisala Pošta SAD.
“To je bila greška koja je vodila do drugih grešaka. Dovelo je do najvećeg kolapsa u istoriji sporta. Ali sam naučio mnogo. Ne bih promenio način na koji sam se ponašao. Mislim bih, ali ne bih promenio lekcije koje sam naučio, a ne bih ih načio da se nisam tako ponašao. Ne bi me istraživali i kaznili da se nisam tako ponašao, da sam se samo dopingovao i ćutao ništa od ovog se ne bi dogodilo. Molio sam ih da dođu po mene, bio sam laka meta”.
Amerikanac je ponovio da je znao da je doping raširen u biciklizmu u to vreme.
“Znao sam da će se u toj tuči potezati noževe. Ne samo pesnice. Imao sam noževe, a onda su jednog dana ljudi počeli da potežu pištolje. U tom trenutku sam se upitao da li da odletim za Plano (Teksas), nisam znao šta da radim. Da li da i ja kupim pištolj? Odlučio sam da kupim pištolj. Nisam želeo da odem kući”, dao je slikovit opis borbe u biciklizmu Armstrong.
“Ne želim da pravim izgovore za sebe da su to svi radili ili da nismo mogli da pobedimo bez toga. To je sve istina, ali ne izbegavam odgovornost niti je prebacujem na druge. Ja sam taj koji je odlučio da to uradim. Nisam pobegao kući, odlučio sam da ostanem”, dodao je Amerikanac.
