Rezultati analiza organskih ostataka u osam posuda, koju su zajednički sproveli istraživači na Vajcmanovom institutu za nauku, Univerziteta u Tel Avivu i Izraelske uprave za antikvitete, otkrivaju da se radi o opijumu. Deo opijuma je proizveden lokalno, a deo potiče sa Kipra.
Nalazi potiču iz 14. veka pre nove ere, naveli su istraživači u svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Archaeometri.
Kako su Hananci tačno upotrebljavali opijum u svojim pogrebnim ritualima, ostaje nepoznato, kažu arheolozi. Pretpostavlja se da je opijum korišćen kako bi tokom sahrane pokušali da prizovu duh mrtvih rođaka i ušli u ekstatično stanje.
„Unutar posuda ovog tipa pronašli smo tragove opijuma i moguće je da je ovaj sud bio namenjen za ulivanje tečnosti kao što je destilovani opijum pomešan sa tečnošću u čašu i tu tečnost bi popio sveštenik iznad groba, i tako bi ušao u ekstatično stanje“, objašnjava Ron Beri iz Izraelske uprave za antikvitete.
„Veliki broj ovakvih posuda je pronađen prilikom arheoloških iskopavanja od Grčke i Italije do Egipta, a posebno na području južnog Levanta i Egipta. Ukoliko su ove posude stvarno služile za držanje opujuma, to govori koliko je ovaj proizvod bio popularan i koliko je potrošeno tokom ovog perioda“, dodaje Beri.
Istraživači su 2020. godine potvrdili da su tragovi kanabisa iz 8. veka pre nove ere pronađeni na oltaru u tri hiljade godina starom drevnom izraelskom svetilištu u pustinji Negev.
