Naravno, nivo antifriza treba:
- proveravati redovno, bez obzira na godišnje doba
- menjati ga na vreme
- ali i proveravati mu karakteristike ukoliko smo iz nekog razloga morali da dolivamo vodu
Krenimo redom. Na koliko godina ili kilometara treba menjati antifriz?
„Stari“ G11 antifriz trebalo bi da se menja na 2 ili najviše 3 godine. Noviji G12, G12+, G12++ i G13 mogu da se menjaju na 4 ili 5 godina.
Međutim, nije problem samo u tome na kojoj će temperaturi da se zaledi. Antifriz vremenom gubi svojstva koja štite motor i prateće komponente – to je veoma ozbiljan problem, koji može da dovede do raznih kvarova, curenja i slično.
Zato ne treba rizikovati. Čak i ukoliko vam u nekom servisu u kojem proveravate stanje antifriza kažu da je dobar i da može da izdrži do npr. -15 Celzijusa, a vi znate da ga niste menjali 4 ili više godina, definitivno je vreme da to obavite. Koji antifriz ide u moj auto?
Pogledajte u uputstvu za vaš auto. Ako ga nemate, nađite ga na internetu, pozovite ili idite u ovlašćeni servis, pitajte na nekom forumu koji okuplja vlasnike te marke. U suštini, svaki ovlašćeni servis mora da zna koji antifriz odgovara vašem automobilu bez obzira na starost, ali i iole ozbiljniji neovlašćeni mora da zna.
Generalno su prihvaćene oznake fabrike Volkswagen. Konkretno, oznake G11 (TL-774-C), G12 (TL-774-D), G12+ (VW TL-774-F), G12++ (VW TL-774-G) su VW-ovi standardi, što znači da se odnose na vozila marke VW, Audi, Seat, Škoda i Porsche, ali su vremenom postali neka vrsta „standarda“ i za sve druge.
Drugi proizvođači imaju sopstvene standarde. Postoje i nacionalni i međunarodni standardi. Često se razlike praktično svode na tržišnu utakmicu.
To može da predstavlja veliki problem za običnog vozača, koji se našao u potpunom haosu različitih standarda, naziva, oznaka, proizvođača i preporuka: Audi TL774-D, Ford WSS-M97B44-D, Renault Type D, Jaguar WSS-M97B44-D, MB 325.3, SAAB 6901 599, Seat TL774-D, Škoda 61-0-0257, Vauxhall QL 130100, Volkswagen TL774-D…
Antifriz za starija vozila je obično G11, odnosno tako se naziva. Uglavnom je plave, zelene ili žute boje. Sadrži fosfate, nitrite, amine i silikate. Nivo silikata u G11 varira. Nekada je bio 1.000 ppm, ali je opao do 250 ppm, što znači da može da se meša sa drugim vrstama antifriza bez ozbiljnih posledica (u relativno kratkom roku).
Ipak, to ne preporučujemo!
G12 je uglavnom crvene ili roze boje. G12+ je uglavnom crven ili ljubičast i navodno može da se meša i sa G11 (što ipak ne preporučujemo, za svaki slučaj) i sa G12. Postoji i G12++, koji je najčešće ljubičast. Imamo i G13, koji je takođe uglavnom ljubičast. Koji antifriz će vam natočiti u servisu?
Proizvođači uglavnom insistiraju da se u auto toči samo onaj antifriz koji ispunjava standard koji su oni propisali.
Međutim, čak i ovlašćeni serviseri kod nas će vam ponekad natočiti neki drugi, uz objašnjenje da se njihove specifikacije poklapaju i da nema razloga za brigu.
Situacija je sa tim standardima komplikovana i prosečan vozač nema način da pouzdano i nedvosmisleno sazna koji antifrizi su 100% kompatibilni. Naročito su problematična starija japanska vozila.
Činjenica je da korišćenje pogrešnog antifriza kod mnogih automobila neće izazvati vidljivu štetu ni posle nekoliko godina.
Isto važi i za mešanje antifriza koji ne bi trebalo da se mešaju. Pitanje je samo da li želite da rizikujete?
Uglavnom, nađite obavezan standard za antifriz za vaš auto i pri kupovini antifriza potražite na pakovanju da li je naveden taj standard. Koji antifrizi mogu da se mešaju?
Na ovu temu može da se napiše čitava knjiga, a trebalo bi konsultovati i mnogo stručnjaka. Zato za svaki slučaj izbegavajte da mešate antifrize različitih proizvođača, naročito različite vrste.
U antifriz se dodaju razne hemikalije, pa ostaje pitanje kako će one međusobno reagovati. Sigurno neće eksplodirati ili napraviti rupu u bloku motora, ali postoji mogućnost da utiču jedna na drugu i tako smanje antikorozivnu zaštitu u hladnjaku, motoru i pratećim komponentama.
U uputstvu uz neke antifrize dobija se i objašnjenje o dozvoljenom mešanju sa drugim antifrizima. Boja antifriza ne znači ništa?!
Antifriz je u osnovi bezbojan, ali se nakon proizvodnje dodaje boja po želji proizvođača (ili prodavca).
Istina, u najvećem broju slučajeva na osnovu boje može da se prepozna „vrsta“ antifriza, ali ni tada ne znači da taj antifriz ispunjava standard zahtevan od proizvođača automobila. Kako da saznam koji se antifriz trenutno nalazi u mom automobilu?
Ako ste kupili automobil, tražite od prethodnog vlasnika ambalažu antifriza koji je koristio. Ako ni on ne zna i nema ambalažu, najsigurnija opcija je da obavite potpunu zamenu rashladne tečnosti, a neće smetati ni ispiranje rashladnog sistema.
Poseban problem je to što uglavnom ne može da se ispusti sva rashladna tečnost prilikom zamene, već uvek ostane određena količina. Koliko će ostati zavisi od motora do motora, a nije u pitanju ni samo količina koja ostane nego i koliki procenat ta preostala količina čini u odnosu na ukupnu količinu rashladne tečnosti u sistemu.
Ovo je pomalo kompleksan problem koji u suštini može jednostavno da se reši, ali retko koji vozač se time ozbiljnije bavi ili je uopšte svestan te problematike. Da li treba menjati antifriz nakon kupovine polovnjaka?
Da – treba zameniti antifriz nakon što kupite polovan auto pošto ne možete sa sigurnošću da znate kada je ga je prethodni vlasnik menjao.
Naravno, ako ste 100% sigurni da zamena nije potrebna, onda ništa ne dirajte. Ako je pao nivo antifriza, čime dopuniti?
Najbolje rešenje je da napravite potrebnu količinu mešavine destilovane ili demineralizovane vode i koncentrata antifriza, pa zatim to dolijete.
Ukoliko nemate koncentrat antifriza, dolijte destilovanu ili demineralizovanu vodu. U slučaju nužde, možete da dolijete i običnu vodu, tzv. česmovaču. Iako ne bi trebalo da se koristi, ona neće napraviti nikakav problem na kraći rok, naročito zbog toga što mnogi antifrizi imaju aditive za borbu protiv stvaranja kamenca. Ne dolivajte čist koncentrat!
Neki vozači misle da će dolivanjem čistog koncentrovanog antifriza, direktno iz originalnog pakovanja (100% koncentracije), dobiti veću zaštitu od niskih temperatura.
To je velika greška.
Čist 100%-ni antifriz ima višu tačku smrzavanja od rastvora – odnosno mešavine antifriza i vode.
Na primer, koncentrat može da se zaledi na -10, dok će rastvor ostati u tečnom stanju do -30 stepeni.
Antifriz u koncentraciji od 100% je obično najbolje pomešati sa vodom u odnosu 50:50, ali obavezno pročitajte uputstvo na pakovanju. Možda su navedene i karakteristike po pitanju drugačijeg odnosa koncentrata i vode.
Na primer, ako napravite rastvor u odnosu 50:50 (ili 1 prema 1, tj. 1 litar koncentrata na 1 litar vode), dobijate zaštitu do -36 stepeni Celzijusa. Ako smanjite koncentraciju antifriza, pašće i tačka mržnjenja, odnosno temperatura na kojoj će taj rastvor da se zaledi.
Međutim, ako stavite previše čistog antifriza, tačka mržnjenja takođe može da padne. Zato obavezno pratite uputstvo na pakovanju.
Previše razblažen koncentrat antifriza, odnosno čistog antifriza, neće biti dovoljno „otporan“ na niske temperature, a pritom neće moći da obezbedi ni druge vrste zaštite rashladnog sistema – npr. zaštitu protiv korozije. Kako mogu sam da proverim antifriz?
Možete da kupite razne uređaje (merače) za testiranje antifriza, odnosno uređaje koji će vam pokazati na kojoj temperaturi će se antifriz zalediti.
Recimo da „pristojan“ merač može da se kupi u rasponu od 700 do 1.500 dinara. Ima i mnogo jeftinijih (verovali ili ne), kao i mnogo skupljih. Na vama je da odlučite koji bi trebalo da je najpouzdaniji u odnosu na cenu.
Naravno, možete da odete i u neki servis koji ima uređaj za proveru antifriza. Nije antifriz nego rashladna tečnost!
Tako je – zvaničan naziv za tečnost u rashladnom sistemu je rashladna tečnost, ali mi u ovde koristimo naziv antifriz da bi tekst bio lakši za čitanje.
Naravno, kao rashladna tečnost može da se koristi čista voda „česmovača“ ili destilovana, tj. demineralizovana voda, bez dodavanja antifriza. Međutim, time može da se izazove kratkoročna i dugoročna šteta na raznim elementima, pa čistu vodu treba koristiti samo u slučaju nužde.
b92.
