Poznato je da su bakterijske infekcije česte kod male dece, naročito streptokok u grlu, infekcije oka i ušiju, a uglavnom se leče antibioticima. Međutim, nova studija u medicinskom časopisu “Pediatrics” ukazuje da upotreba nekih antibiotika može negativno uticati na efikasnost vakcinacije kod dece mlađe od 2 godine.
Tačnije, autori studije su naveli da su mala deca koja su češće ili duže dobijala recepte za antibiotike imala niže nivoe antitela povezanih sa vakcinama u detinjstvu. Vakcine u studiji uključivale su: DTaP (difterija-tetanus-acelularni pertusis), Hib (Hemofilus influenca tip B i), IPV (inaktivirana poliomijelitis vakcina), PCV (pneumokokna konjugirana vakcina).
Imati manje antitela znači manju zaštitu od ovih bolesti. Pored toga, pošto je prekomerna upotreba antibiotika već godinama zabrinjavajuća, ovo bi moglo prevazići pojedinačne slučajeve kod dece tako što će uticati na imunitet stada u celoj zajednici protiv ovih bolesti.
Iako istraživači nisu pronašli tačan mehanizam koji stoji iza ovih rezultata, oni teoretski smatraju da antibiotici širokog spektra menjaju mikrobiom creva na duži vremenski period, narušavajući tako mehanizme koji omogućavaju vakcinama da pravilno funkcionišu.
Ipak, to ne znači da mala deca ne treba da koriste antibiotike. Amoksicilin je jedan od antibiotika koji se najčešće prepisuje, a autori studije su otkrili da to nije imalo značajan uticaj na nivoe antitela.
Antibiotici koji su negativno uticali na nivo antitela su: ceftriakson, cefdinir, amoksicilin/klavulanat – za koji se posebno pokazalo da nema značajan efekat na imunitet izazvan vakcinom nakon 5-dnevnog korišćenja, ali postoji negativan efekat nakon 10 dana.
Zbog toga, istraživači sugerišu da je važno razmatrati trajanje upotrebe antibiotika.
