To je sigurno poslednji takav plan koji c´e Merkelova smisliti pre nego što konačno napusti mesto kancelarke nakon parlamentarnih izbora u septembru.
Nemačka politika shvatila je da samo obezbeđivanje radnih mesta više nije dovoljno za uspešnu integraciju u nemačko društvo. Program integracije mora biti mnogo detaljniji i temeljitiji. Stoga se novi plan sastoji od pet faza podeljenih u 100 tačaka sa osnovnom tezom – integracija mora započeti pre dolaska u Nemačku.
Na ovom Nacionalnom akcijskom planu za integracije se radilo tri godine, u njegovom stvaranju učestvovalo je 300 predstavnika nemačkih država, gradova, ali i 75 migrantskih organizacija, a usvojen je na velikom samitu kojem je predsedavala Anet Vidman Mauz, nemačka poverenica za integraciju.
Upravo je migrantska kriza, uz ovu pandemijsku, bila najvec´i izazov kancelarke Angele Merkel.
100 tačaka i pet kategorija
U osnovi, plan od 100 tačaka predstavljen je u pet kategorija, od mera pred integracijom, poput postavljanja očekivanja pre nego što se osoba preseli u Nemačku, do jačanja socijalne kohezije kroz obrazovanje i društvene aktivnosti.
Diskriminacija je bila jedna od glavnih tema razgovora u utorak.
Merkelova i drugi govornici na konferenciji za novinare nakon samita naglasili su da rasno motivisani teroristički napadi, poput smrtonosne pucnjave u Hanauu 2020. ili ubistava koje je izvršilo Nacionalno socijalističko podzemlje (NSU), predstavljaju ogroman korak unazad u stvaranju sigurnog i inkluzivnog okruženja u Nemačkoj.
Pored sprečavanja nasilja, akcioni plan poziva na širenje napora protiv diskriminacije, kao što su savetovališta, koja mogu pomoc´i ljudima koji su izloženi govoru mržnje ili nisu mogli da se zaposle zbog svoje etničke ili verske pripadnosti. Izveštaj objavljen uoči samita takođe poziva na jedinstveno dokumentovanje takvih slučajeva kako bi se bolje razumelo kako dolazi do diskriminacije.
