Andrija Milošević dane izolacije tokom pandemije koronavirusa ispunjava humorom, a za Kurir kaže da mu nije teško da obraduje i nasmeje i druge.
– Bavim se sobom i drugima. Zavisi kome je u kom momentu potrebnije. U svakom slučaju, izaći ću iz ovoga bolji – kaže Andrija.
Smatraš li da je ljude vanredno stanje zbližilo ljude?
– U svakoj dramatičnoj situaciji zavisite od sebe i sopstvenog karaktera, od toga koliko imate snage da se prilagodite i preokrenete situaciju u svoju korist. Svet je za trenutak zastao, možda je sada vreme da preispitamo sebe i svoj život. Bilo bi tragično glupo ako bismo dopustili da nam mozgovi planduju dok ne radimo ništa. Život nije moda. Život je blagoslov. Vredan život je život čoveka koji je ispravan, pun razumevanja i poštovanja, ljubavi i brige za bližnjeg svog. To je junaštvo koje nam treba. Za te stvari danas treba mnogo hrabrosti.
Da li se ljudi trude da budu duhoviti u tvom prisustvu?
– Ne znam, ali znam da su ljudi nasmejani oko mene. Imaju pozitivan stav i opušteni su. Ljudi su željni dobrih vibracija.
Pratioci na Instagramu ti često poručuju da si car kada ih nasmeješ. Da li sebe tako doživljavaš?
– Pa ne doživljavam sebe kao cara jer nemam svoje carstvo, a i vaspitanje mi ne dozvoljava da se uzdižem. Tu sam da vas podsetim na radost. Na kraju krajeva, i sebe da podsetim na to. Tu sam da deci dam snage i ljubavi da izdrže odrastanje u ovom svetu.
Da li ljudima fali smeh?
– Ljudima fale ljudi. U ljudima fali ljudskosti. Ovo je doba surovih obmana i samoobmana. Društvene mreže daju ti mogućnost da živiš van realnosti, da se neprestano prikazuješ i dokazuješ da imaš ono što nemaš i da si ono što nisi, samo da bi se uklopio u tu nametnutu lepotu i bogatstvo. Kuće, stanovi, garderoba, grudi, dupeta, automobili, frizure, pare… Na internetu vlada mržnja prema svemu što nije i ne misli kao ti. Nama ne fali smeha, nama fali da se čuju ljudi koji se iskreno smeju ovom mediokritetskom dobu.
Da li te nekad iscrpi humor koji izvlačiš iz sebe?
– Ja sam po sebi nisam smešan, samo svet oko mene činim smešnim i probavljivijim. Mnogo je ljudi koji to prepoznaju. Ne smišljam fore, sem u pozorištu ili na TV, filmu, ali van toga je sve spontano i stvar trenutne inspiracije. Ja sam čovek iz naroda, živim za narod, za tu divnu poštenu publiku, i nema predumišljaja u mojim nastupima.
Na Instagramu imaš silne lajkove i preglede, a mediji često prenose tvoje klipove. Da li imaš direktne koristi od toga?
– Nemam. Objavim nešto reklamno ukoliko je u pitanju ozbiljna kampanja. Van toga je sve humanitarnog karaktera i moje lično zabavljanje.
Bezbroj puta si se preobukao u ženu za potrebe posla. Kako se tada osećaš i kako izgledaju te pripreme?
– Nekoliko puta sam igrao ženske likove, ali to su uloge sa različitim zakonitostima i karakterima. Proces je težak i nije za novine. Ne bih da vam dosađujem i objašnjavam kako dolazimo do rezultata u svojim ulogama, ali ono što je istina, bez žena ne bi smo opstali. Pozorišta, koncerti, muzeji, celokupna naša kultura opstaje zato što žene u velikom broju posećuju kulturne događaje. Želim ovim putem da zahvalim svim ženama koje imaju snage da, uprkos Balkanu, iznova čine ovaj svet lepšim, humanijim i boljim.
Srećan
Izborio sam se za slobodu
Kada se podvuče crta, da li možeš da kažeš da si potpuno srećan čovek, kako te i drugi vide?
– To kako vas drugi vide je jedno, a to kako zaista živite je nešto drugo. Javno delovanje je posao, privatnost je moja realnost. To su različite stvari. Borim se za svoje nebo i svoju slobodu. Borim se za mogućnost da nešto konkretno uradim i napravim korisnim, da ljude prigrlim i pokažem da imaju moje poštovanje i ljubav. Kad god to uspem, ja sam srećan.
Ne dokazuje se
Mislim da me žene poštuju
Kako te žene doživljavaju, kao šmekera, šaljivdžiju, zavodnika ili nešto četvrto?
– Ne znam. Mislim da me poštuju. To mi je važno. Nisam više u godinama kada bih nešto dokazivao. Prosto sam čovek i to je to.
Kurir / Nevena Mijušković
Foto: Petar Đorđević
