On je dodao da Kijev zajedno sa partnerima radi na jednom takvom, sveobuhvatnom planu.
“Prvi deo plana sastoji se u tome da se Moskvi pošalju jasni signali. To znači da mora jasno da se stavi do znanja da je Ukrajina deo Zapada i budući član EU i NATO i da su suverenitet i teritorijalna celovitost Ukrajine neupitni”, naveo je Kuleba u intervjuu za “Forin afers”.
Drugi i treći deo plana predviđaju pripremu “surovih sankcija” za slučaj potencijalnog oružanog sukoba Rusije i Ukrajine i pružanje vojne pomoći Kijevu.
Kako kaže Kuleba, cilj je postići mir putem sile.
Podsetimo, zapadne zemlje i Kijev u poslednje vreme optužuju Rusiju da priprema navodnu invaziju na Ukrajinu zbog čega sve češće govore o spremnosti da Moskvi u tom slučaju uvedu do sada neviđene sankcije.
Rusija je u više navrata opovrgla da planira tako nešto, ističući da je pomeranje vojnih snaga na njenoj teritoriji, koje izaziva uznemirenost Zapada a posebno susednih država, njeno suvereno i ustavno pravo.
Takođe u Moskvi naglašavaju da se na Zapadu ta teza koristi kao izgovor za dalje približavanje NATO granicama Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je krajem prošlog meseca rekao šta su za Rusiju “crvene linije” kada je reč o Ukrajini.
Kao glavni izazov ruske spoljne politike, on je istakao poteze Zapada po pitanju isporuke smrtonosnog oružja Kijevu, provokativne vojne manevre u Crnom moru, ali i u drugim regionima u blizini ruskih granica Rusije.
Prema njegovim rečima, Moskva stalno govori o “crvenim linijama”, ali partneri Rusije se veoma površno odnose prema svim upozorenjima. Međutim, istakao je, upozorenja u poslednje vreme ipak imaju određenog efekta, jer se kod partnera javila “izvesna tenzija”.
Neophodno je da se to stanje što duže održi “kako im ne bi palo na pamet da na zapadnim granicama Rusije izazovu nepotreban sukob”, a takođe treba insistirati na ozbiljnim dugoročnim garancijama osiguravanja bezbednosti Rusije. Istovremeno, treba zapamtiti da partneri lako odustaju od dogovora, upozorio je Putin.
