AfD se izjasnila o tom stavu kako bi zadobila poverenje glasača tokom kampanje za parlamentarne izbore koji će se održati u septembru, javlja Rojters.
Blizu 600 članova stranke AfD, koji su ušli u Bundestag prvi put 2017. godine, okupili se u Drezdenu, uprkos restriktivnim merama protiv korona virusa, kako bi se dogovorili o programu za izbore, koji uključuje i odluku da se napusti Evropska unija.
Podeljena unutrasnjim nesuglasicama oko toga kako treba da izgleda radikalna partija, popularnost joj je pala u anketama na 11 odsto, u odnosu na 13 odsto koliko je imala 2017. godine, kada je bila treća partija po veličini u parlamentu, ujedno i vodeća opoziciona stranka.
Tokom pandemije, AfD je povezivan sa osobama koje negiraju korona virus, uz protivljenje obaveznom vakcinisanju, što aktuelna vlada nikad nije predložila, a neki članovi desničarske stranke su učestvovali u anti-lokdaun demonstracijama, dodaje Rojters.
“AfD želi da pokaže da ovim orgijama zabrana, ovom pritvoru, lokdaun ludilu, nema mesta”, rekao je jedan od dvojice lidera AfD-a Jerg Mojten.
Delegati stranke su podržali rezoluciju o korona virusu pod sloganom “Nemačka, ali normalna”, što uključuje odbijanje nošenja maski u obdaništima i školama, i zalaganje za ukidanje “nesrazmernih” lokdaun mera.
Delegati AfD su takođe podržali poziv da Nemačka napusti EU i “da napravi novu evropsku ekonomsku i interesnu zajednicu”.
Osnovana 2013. godine kao anti-evropska partija tokom krize u evro-zoni, stranka je otišla ka krajnjoj desnici i iskoristila gnev glasača zbog politike Angele Merkel 2015. godine otvaranja granica za migrante, pozvavši na oštre granične kontrole i zabranu minareta, navodi Rojters.
Britanska agencija dodaje da od ulaska u parlament AfD nije imala velikog uticaja na politiku i da su sve vodeće partije odbile saradnju sa tom strankom.
