Objasnio je da tokom njegovog bitisanja na klupi crveno-belih nije govorio o realnoj finansijskoj slici i da žali zbog toga.
“Sporazumno smo se razdvojili, ne zato što je Zvezda insisitirala na mom odlasku ili ja. Seli smo i zajedno smo to odlučili. Da budem iskren, palo mi je teško to što zvezdaška javnost uopšte nije bila spremna na ono što smo radili te godine, a u pitanju je bila finansijska konsolidacija da bi Zvezda bila to što jeste danas i da bi imala ovakav budžet kakav ima sada“, rekao je Alimpijević za novosadski Dnevnik i dodao:
“Evroliga je poslala unutrašnjeg revizora u toj godini u kojem je prioritet bio da se sve finansijske obaveze i dugovi izmire, ukoliko želimo da zadržimo status evroligaša. U Evroligi smo, koja je tada imala četiri utakmice manje u odnosu na današnji format, upisali 11 pobeda. To je zamazalo sliku čitavoj javnosti i onda smo otišli u drugu krajnost“.
To jedino zamera sebi i kaže da može da vrati vreme i da je to uradio, možda bi ostao trener Crvene zvezde.
“Da sam tako postupio, možda bih ostao trener Zvezde. Tada smo imali najmanji budžet u poslednjih 15 godina, možda i u istoriji. Ispred nas na početku nije bilo ambicija i to je bio najveći problem. Počeli smo dobro da igramo u Evroligi, u prva četiri kola imali skor 2-2, posle pobeda nad Barselonom i Makabijem, tesne utakmice sa Žalgirisom i Himkijem. Taj skor je bio znak za klub da vrati sve te ambicije, koje su bile potpuno nerealne. Sada bih više insistirao na tome da se prikaže realna slika. Čini mi se da sam prepustio da bude normalno to što smo dobili Real Madrid u Španiji, da bude realno što smo dobili Barselonu ili Olimpijakos. Nije realno, to u tom trenutku nikako nije bilo realno sa tim budžetom i sa igračima kojima smo raspolagali“, zaključuje Alimpijević za Dnevnik.
