Nagle promjene vremena gdje je temeperaturna razlika između 15 i 20 stepeni, što je slučaj ovih dana, utiču na zdravstveno stanje ljudi.
“Na udaru ovakvih promena najviše su hronični bolesnici”, kaže urgentolog dr Slavica Niković.
Ona navodi da velike temeperaturne razlike često daju određene simptome i kod zdravih ljudi, pa se javljaju pojačan umor, nagle promjene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost i nesanica.
“Fizički simptomi koji se pojave su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima. Kod hroničnih bolesnika koji imaju kardiovaskularne probleme može doći do pogoršanja stanja osnovne bolesti u vidu ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska. Kod organa za varenje pojačavaju se znakovi gastritisa i bolovi u stomaku u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu”, navodi dr Niković.
Kaže da nagla promjena vremena može da izazove nekada i veću učestalost srčanih i moždanih udara, prehlada, upale disajnih organa i astmatičnih napada kod starijih osoba i hroničnih kardiovaskularnih bolesnika.
Ona savijetuje da je u slučaju glavobolje, migrene, neraspoloženja, uznemirenosti i razdražljivosti neophodno izbjegavati stresne situacije i veći napor.
“Promena vremena nepovoljno utiče na nervni sistem, pa određeni deo dana treba da odvojite za opuštanje. Neophodno je da uzimate što više voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina i snabdeo korisnim materijama. U slučaju poremećaja sna, pred odlazak na spavanje ne bi trebalo uzimati obilne i teške obroke”, ističe dr Niković.
Ona navodi da kod osoba koje pate od niskog pritiska, usljed promjene vremena može da dođe do još izraženijeg pada krvnog pritiska.
Kako da ublažite simptome?
“Preporučuje se konzumiranje veće količine tečnosti, vode, ali ne hladne, kao i mlakih nezaslađenih čajeva i razblaženih prirodnih sokova”, kaže sagovornica Telegrafa.
Dr Niković upozorava i na povišen krvni pritisak.
“Bez obzira na to da li već postoji problem sa povišenim krvnim pritiskom ili je to samo trenutna tegoba, u slučaju promene vremena važno je da obratite pažnju na sve navike u vezi sa ishranom i fizičkom aktivnošću. Neophodno je da izbacite namirnice bogate masnoćama, izbegavate cigarete i kofein”, savetuje doktorka.
Ona navodi da na oscilacije u temperaturi reaguju skoro svi, ali da ih najteže podnose hronični bolesnici.
Uprkos redovnom sprovođenju propisane terapije, simptomi osnovne bolesti se pojačavaju, a meteoropatske tegobe su izraženije i kod žena u menopauzi.
“Ukoliko organizam zdravog čoveka reaguje burno na promenu vremena, preporučuje se detaljan lekarski pregled kako bi se ustanovilo da li se radi o početku nekog oboljenja”, ističe Niković.
Ona navodi da su među hroničnim bolesnicima meteoropate najčešće reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici i hipertoničari.
“Na astmatičare deluje vlažnost vazduha, na hipertoničare visok vazdušni pritisak, a na srčane bolesnike hladno i vetrovito vreme”, objašnjava doktorka.
Dr Niković ističe da za razliku od hroničnih bolesnika, usljed promjena vremena, relativno zdrave osobe često ne znaju da kažu zašto imaju tegobe.
“Neka istraživanja su pokazala da meteoropatija najčešće pogađa decu mlađu od 15 i osobe starije od 50 godina. Oblačno vreme bez sunca izaziva čak i kod relativno zdravih osoba manjak energije. Ljudi, pogotovo kada pada kiša i kada je visoka vlažnost vazduha osećaju pospanost, nevoljnost, gubitak energije, ponekad i vrtoglavicu i glavobolju. Sa druge strane, kada je sunčan i vedar dan te iste osobe su aktivnije i za kraće vreme realizuju više stvari”, objašnjava dr Niković.
Ona ističe da je vrlo važno da sebi obezbijedimo dovoljno sna kada su velike promjene vremena i temperaturne razlike.
“Umoran čovek je osetljiviji na sve, pa i na promene vremena. Zato je zdrav san veoma važan za naš organizam. U snu se luče supstance koje snižavaju nivo hormona stresa, regulišu krvni pritisak, jačaju sve odbrambene mehanizme. Ako van kuće boravite duže vreme u toku dana, obucite se slojevito, vodeći računa da odeća bude od prirodnih materijala i prilagođena i za hladnije i za toplije vreme u toku dana”, savetuje doktorka.
Ona navodi da je vrlo važno da kod velikih temepraturnih oscilacija hronični bolesnici redovno uzimaju propisanu terapiju, jer kako govore iskustva oni su i najčešći pacijenti Hitne pomoći i urgentnih centara u ovakvim situacijama.
Telegraf.
