Međutim, stručnjaci procenjuju da bi stvarni broj slučajeva mogao biti deset do 30 puta veći. Posebno je teško pogođen Nju Delhi, metropola s oko 20 miliona stanovnika. Nekoliko bolnica je preko vikenda ostalo bez kiseonika, zbog čega je umrlo na desetine pacijenata.
Članovi porodica trče od bolnice do bolnice u potrazi za slobodnim krevetom, očajni Indijci mole za pomoć svojim najmilijima na društvenim mrežama. Gradski krematoriji toliko su preopterećeni da se mrtvi kremiraju na parkiralištima, piše Der Spiegel.
Ugledni nemački list razgovarao je sa Sumitom Rajom, direktorom bolnice Svete porodice u Nju Delhiju. Reč je o jednoj od boljih bolnica u gradu, koju finansira Katolička crkva, ali i u njoj su uslovi jako teški.
“Jednostavno je sve tako teško, tako užasno teško. Imamo ogromnu potrebu za krevetima i respiratorima. Mlade medicinske sestre i lekari propadaju jer nikada nisu videli toliko smrti. Stalni strah lebdi nad svima nama: što ako ostanemo bez kiseonika?”, kaže indijski lekar koji 25 godina radi na odeljenu intenzivne nege.
U četvrtak ujutru ostalo im je kiseonika samo za pola sata, ali su u poslednji trenutak dobili hitnu dostavu, pola cisterne vlasti su preusmerile iz druge bolnice.
“Imali smo beskrajnu sreću. Mnogim našim pacijentima potreban je kiseonik visokog protoka. Bez toga, ugušiće se u nekoliko minuta”, objasnio je.
Pripremili su brojne boce s kiseonikom u slučaju da se središnji rezervoari isprazne. “Ali ne znamo može li sastav podneti pritisak. Nikada ga nismo testirali s tako velikim opterećenjem”.
Bolnica Svete porodice obično drži 275 kreveta za odrasle pacijente, no sada se brinu o gotovo 390 pacijenata s kovidom.
“Jedinica intenzivne nege je pretrpana. Ljudi leže na nosilima između kreveta. Na hitnoj imamo pacijente koji sede na stolicama i primaju kiseonik. Moji ljudi rade danonoćno, uskočili su studenti medicine i penzioneri. Naš zdravstveni sastav može se srušiti, ali ti su ljudi heroji. Kažem svakom od njih: ti si bolji od svega čemu sam se ikad nadao. A opet nikad dosta. Hitna pomoć je najtužnije mesto u celoj bolnici. Ljudi koji nam dolaze su očajni. Celu noć su se vozili od bolnice do bolnice, hitno im je potrebna pomoć. A moramo im reći da ni za njih nemamo mesta”, govori doktor Raj.
Kako odlučuju koga će primiti? Primaju samo najkritičnije slučajeve. One kojima je stanje stabilno, leče u sedećem položaju. One koji su lošije stavljaju na nosila.
“Ležeći mogu primiti više kiseonika. Ali ko dođe vozilom hitne pomoći, otpremićemo ga. Jer ti ljudi imaju barem bolničara koji ih može odvesti drugde. Znamo da je situacija u ostalim klinikama ista. Ali šta bi trebalo da učinimo? Toliko nam ljudi dolazi”, kaže.
Ponekad se vozilo hitne zaustavi, pacijent je mrtav, u vožnji im je ponestalo kiseonika. “Ako postoji pakao, to je ovo”.
Na pitanje što bi im pomoglo, dr Raj odgovara da vlasti treba da centralizuju logistiku i raspoređuju pacijente tamo gde znaju da još ima mesta. Takođe, treba koordinirati podelu kiseonika, ali i prilagoditi je potrebama. Sada dobijaju količine koje su im bile potrebne pre nedelju dana, kad su potrebe bile puno manje. Raj predlaže da se osim vojske radi pomoći bolnicama angažuju i železničari.
“Ovo je nacionalna katastrofa i s tim se mora boriti. Najvažnije je obuzdati talas zaraze. Vlada mora osigurati hranu za najsiromašnije, niko ne sme umirati od gladi. Ali treba nam lokdaun u teško pogođenim područjima, jer ljudi umiru kao nikada pre”.
Da li je mutirani virus odgovoran za težu situaciju?
“Da, virus se promenio, puno je zarazniji nego nekada. Početkom godine bilo bi zaraženo nekoliko članova jedne porodice, danas su svi. Temperatura je viša i počinje ranije. Pre bi, gotovo bez izuzetka, pacijenti razvili temperaturu u drugoj nedelji nakon infekcije, sad se to događa petog dana. Čini se da imunološki sastav drugačije reaguje na virus”, prenosi lekar iz Nju Delhija.
Jako je teško, ali ne ostaje mi ništa drugo nego da nastavim dalje, govori dr Raj. Ako nećemo mi, ko će?
“Pretpostavljam da je to više očaj nego nešto drugo”.
Telefon stalno zvoni, neko želi krevet, iz bolnice stalno mole vlasti da im osiguraju kiseonik. Raj kaže da ga ništa ne zamara toliko kao ti pozivi. “Nije da ne spavam noću, ali nikad bez prekida. Samo ponekad, vrlo rano ujutro, ne čuje se telefon”, ispričao je dr Sumit Raj.
B92
