U tekstu koji je objavio Jutarnji list, podseća se da je najpre objavljeno održavanje referendum o pripajanju istočnoukrajinskih regija – Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožja – Rusiji, a potom je na to dodata i delomična mobilizacija.
“Putinu se sada žuri i sa tom aneksijom (referendum će se održati od 23. do 27. septembra) jer su Ukrajinci u naletu na severoistočnom i južnom frontu pa može izgubiti delove teritorije koje je do sada Rusija kontrolisala.
Referendum i “delimična” mobilizacija su ujedno i znak Putinove slabosti, očaja i priznanja da se situacija na terenu ne odvija kako je zamislio, ali i odlaganje onog najgoreg scenarija koji, kako god bilo, Putin drži kao poslednju očajničku opciju – upotrebu uklearnog oružja.
Ruska politikološkinja Tatjana Stanovaja iz moskovskog Karnegi centra kaže da je ovim Putin poručio Zapadu da ako Kijev ne popusti, “sledeće je atomska bomba”, kao i da Putin ne želi samo ratnu pobedu. “On i dalje hoće predaju Ukrajine”, a referendum je reakcija na uspešnu ukrajinsku kontraofanzivu.
Kako kaže Olga Kovitidi, krimska senatorka u gornjem domu ruskog parlamenta, nakon sprovođenja referenduma i pripajanja Rusiji tih ukrajinskih delova, ako Ukrajina nastavi s ratom, to će se smatrati “ukrajinskom agresijom na Rusiju” i “Rusija se ima pravo da brani svim raspoloživim sredstvima”, što uključuje i nuklearno oružje.
Putin je napomenuo da Rusija ima pravo da koristi nuklearno oružje ako je njen ” teritorijalni integritet ugrožen”.
Osim lošeg stanja na frontu, Putina je na ove poteze koje je proglasio, naterao i porazni rezultat njegovog boravka na samitu Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Samarkandu, od kojeg je očekivao trijumf, a pretvorio se u fijasko.
Naime, Putin nije naišao na podršku, u prvom redu kineskog predsednika Si Đinpinga i indijskog premijera Narendre Modija koji su prema njemu bili suzdržani, a imali su mnogo neugodnih pitanja oko Ukrajine.
Ruska politikološkinja Ekaterina Šulman je za BBC rekla da se Putin iz Samarkanda “vratio verovatno mračan i vrlo nezadovoljan”. Shvatio je da mora nešto da učini u Ukrajini kako bi vratio poziciju koju polako gubi na globalnoj sceni te je čak tragikomično i licemerno optužio Ukrajinu da je ona ta koja “ratom želi da ostvari svoje ciljeve”, a Rusija je, kako kaže, spremna na pregovore.
U nastavku je ipak rekao da “Rusija još nije ni počela da ratuje kako treba ” te da “Ukrajinci ne žele da pregovaraju pa je Rusija prinuđena da nastavi s ratom”.
Neki ruski mediji, pa čak i oni u Rusiji, navode da bi nakon proglašenja mobilizacije i eskalacije rata moglo doći do novog talasa “emigracije iz Rusije”, o čemu svedoči i vest da je, čim je Putin objavio mobilizaciju, počela bežanija iz Rusije.
(Agencije Foto: EPA-EFE/KONSTANTIN ZAVRAZHIN / SPUTNIK /
