On je sa još nekoliko kolega posetio Hrvatsku i BiH.
U subotu ujutro na hrvatskom graničnom prelazu Maljevac prema BiH, Gilio Toić Sintić, pomoćnik načelnika hrvatske granične policije, lično dočekuje delegaciju Evropskog parlamenta. Rukuje se s poslanicima i njihovim pratiocima koji izlaze iz malog crnog autobusa. Sintić zna zašto su oni tu. To mu je rekao njegov šef, hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović kod kojeg su gosti prethodno već bili. Ali to nije razlog da malo s njima ne popriča i ne pozove ih da posete Hrvatsku i tokom letnjeg odmora.
Sintić potom poslanicima Evropskog parlamenta objašnjava da je hrvatska EU-granica duga 1.200 km, da Austrija i Italija nisu daleko i da su njegovi ljudi protekle godine, prilikom pokušaja ilegalnog prelaska, uhvatili 20.000 ljudi. Oni, kaže, najčešće dolaze iz Avganistana, Pakistana, Irana, Iraka i Sirije.
Nasilje nad migrantima?
Evropski parlamentarci žele da znaju šta se dešava s ljudima koji su tog jutra pokušali da pređu granicu. Holanđanka Tineke Strik iz evropskih Zelenih Sintićevom šefu Davoru Božinoviću pred dolazak je u pismu napisala da su “u fokusu posete moguća kršenja ljudskih prava na granici”.
Već godinama UNHCR ukazuje da Sintićevi ljudi tuku ili vraćaju u Bosnu izbeglice i migrante koji se probijaju ka EU u nadi da bi u nekoj od njenih članica mogli da dobiju azil. U decembru 2019. godine, organizacija Border Violence Monitoring Netwok zabeležila je 600 pojedinačnih slučajeva u kojima su izbeglice bile “suočene s policijskim merama sličnim torturi i mučenju, ujedima pasa, pretnjama da će ih ustreliti i svim drugim mogućim oblicima nasilja”.
“Osim hrvatskih vlasti, niko drugi ne negira da se izbeglice silom i ilegalno vraćaju u BiH”, tvrdi poslanik u Evropskom parlamentu Erik Markvart (Zeleni). Ali EU ne preduzima ništa. Suviše je veliki strah od nove balkanske rute.
“Sve je to laž”
Delegacija poslanika Evropskog parlamenta došla je u Hrvatsku kako bi ministra unutrašnjih poslova Božinovića i pomoćnika Uprave za granice Toića-Sintića suočila s brojnim optužbama o kršenju evropskog zakona na EU-granici. Hrvatska je, naime, prema međunarodnom pravu, obavezna da izbeglicama pruži mogućnost da podnesu zahtev za azil.
Ali hrvatski zvaničnici te optužbe negiraju. “Znam da vam je i ministar Božinović to juče rekao, a i ja vam sada kažem – sve je to laž”, izjavljuje Sintić.
“Video sam mnogo povređenih izbeglica, preko puta u Bosni”, kaže jedan austrijski novinar koji prati delegaciju EU. Na to se jedan hrvatski policajac javlja za reč: “Zar mislite da smo mi dobili naredbu da bijemo migrante?”
“Ali, neko ih je tukao”, rekao je potom novinar. “Ako dobijemo informacije da je neki policajac prekršio ovlašćenja, mi ga kažnjavamo ili otpuštamo”, odgovorio mu je policajac.
“Postoji na hiljade izjava migranata, ali vi niste otkrili nijedan takav slučaj”, uporan je jedan poslanika iz delegacije. Ali, hrvatski graničar izbegava direktan odgovor i opisuje slučaj jednog Avganistanca koji je čeličnom šipkom udaran po nozi. “Mediji su pisali da smo to mi uradili. Posle se ispostavilo da on krijumčarima nije platio. Tu je i slučaj mladog Pakistanca sa spaljenim stopalima. Nije imao da plati pa su ga krijumčari gurnuli u vatru.”
U razgovor se ubacuje i Sintić i dodaje da u Bosni između migranata, Marokanaca i Alžiraca, dolazi do tuča, da oni sami sebe tako povređuju, pa onda pokazuju fotografije medijima kako bi izvršili politički pritisak i kako bi se granice otvorile.
“U redu”, kaže jedan poslanik, “vi ih ne bijete. Šta onda radite s njima?”
“Sprečavamo ih da pređu granicu.”
“Kako?”
“Mi smo tu i kad nas vide, vraćaju se.”
Sve izbjeglice sa istim ranama na glavi
Novinar lista Tagescajtung potom opisuje posetu poslanika Bosni i Bihaću. Selena Kozakijević iz Danskog saveta za izbeglice tvrdi da se sve izbeglice vraćaju iz Hrvatske sa istim ranama na glavi.
U jednoj piceriji ona se sastaje sa poslanicima Evropskog parlamenta i predstavlja 35-godišnjeg Tunišanina koji želi da se pridruži porodici u Francuskoj. Već godinu dana je u Bihaću, 12 puta je pokušao da pređe granicu. Kaže da su ga presretali, nekada policajci, nekada vojnici, i uvek različiti graničari. Jednom su njegovoj grupi oduzeli sve stvari i zapalili ih. Drugi put su pustili pse na ljude i pretili da će ih ubiti ako se odmah ne vrate.
Mnogi, sa kojima se hrvatska policija obračuna, završe kod Fransoa Gidea iz organizacije Lekari bez granica. Dolaze najčešće “sa polomljenim nogama, rukama, povređenim stopalima; neki su smrznuti, jer ih je policija prisilila da ostanu sat vremena u reci”, kaže on grupi poslanika.
I uprkos nasilju, broj ilegalnih prelazaka preko hrvatske granice povećao se od 2018. do 2019. za 158 odsto. Hrvatska, članica EU koja još nije primljena u Šengen, boji se da ne završi kao Bugarska i Rumunija. Te dve zemlje već 13 godina čekaju na ulazak u Šengen, zaključuje se na kraju reportaže u berlinskom Tagescajtungu, koju je preneo Dojče vele.
