Oni su „trenirali“ AI koristeći bazu podataka igara poznatih tenisera, čime su uspeli da dobiju statistički model sposoban da predvidi načine na koje bi, u specifičnim situacijama, reagovali Novak Đoković ili Rodžer Federer.
Model u obzir uzima uobičajene teniske strategije, kao i načine igre svakog pojedinačnog igrača. Tokom treninga, sistem je naučio da, na primer, Đoković voli da pošalje lopticu na slabiju stranu protivnika. Takođe, model analizira i kako se igrači pozicioniraju dok čekaju da im protivnik pošalje nazad lopticu. To znači da, recimo, Federera uvek postavlja bliže osnovnoj liniji od Nadala, jer su takvi i njihovi stilovi igre.
Upravo ta analiza ponašanja razdvaja njihov AI sistem od drugih simulatora tenisa i otvara vrata najrazličitijim upotrebama. Na primer, moguće je generisati meč u kome Federer igra sam protiv sebe, ili protiv Serene Vilijams. Čak može da se iskoristi za what-if analizu, koja bi pokazala koliko i kako bi se promenio tok meča, da je loptica u nekoj situaciji pogodila neko drugo mesto – da je ušla u teren, umesto u aut, na primer.
Naravno, sistem nije bez mana. Pažljivim gledanjem ovako generisanih snimaka videćete da se gledaoci i sudije uopšte ne pomeraju. Takođe, prilikom generisanja pokreta igrača i loptice nije vođeno računa o senkama, kao ni o povezanosti igrača sa pozadinom (često deluju kao da „klize“ po terenu), a postoje i vidljivi prekidi u animaciji igrača. Ipak, radi se o zabavnom sistemu, koji uspešno pokazuje koliko se daleko otišlo u kompleksnim AI simulacijama.
Izvor: Engadget/PCPress
