Kada je 9. avgusta 1999. Vladimir Putin imenovan za premijera mnogi su verovali da namerava da nastavi demokratske reforme, istovremeno uvodeći red u zemlju
Dvadeset godina kasnije čvrsto je “instaliran” na vlasti, koju je, čini se, odlučan da zadrži, ocenjuje agencija Frans pres.
Poslednjih nedelja odbijanje ruskih vlasti da dozvoli opoziciji kandidature na lokalnim izborima u više gradova, uključujući Moskvu, i snažna reakcija na opozicione proteste ostavlja malo prostora za sumnju u odlučnost Putina da zadrži vlast.
Bivši agent KGB-a, koji je bio popularan zbog vraćanja položaja svoje zemlje na međunarodnoj sceni, neće dozvoliti opoziciji da se probije iako mu Ustav ne dozvoljava da se kandiduje za novi predsednički mandat 2024. godine.
Ruska politička klasa pita se o namerama sadašnjeg predsednika po isteku mandata.
Da li će ponovo obavljati funkciju premijera, kao od 2008-2012, da li će odrediti svog naslednika, kao što je to sa njim učinio Boris Jeljcin 1999, da li će imati počasnu funkciju koja bi mu omogućila da vuče konce kao što je to uradio prvi čovek u susednom Kazahstanu?
Vladimir Putin imao je rekordnu popularnost posle aneksije Krima.
Ona je počela da opada nakon najave nepopularne penzijske reforme pre godinu dana, teško prihvatljive za stanovništvo sa vrlo niskim primanjima koja su u padu poslednjih pet godina, navodi Frans pres.
