Škoda je 2001. oživjela ime predratnog modela i predstavila prvu generaciju modernog Superba.
Nova Škoda Superb premijerno je izložena na sajmu automobila u Beogradu, a mi se danas prisećamo prve (savremene) generacije ovog modela.
Limuzina duga 480 cm sa prostranim enterijerom i brojnim bezbednosnim i komfornim karakteristikama debitovala je na Međunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu (IAA) 2001. godine.
Škoda ima dugu tradiciju proizvodnje modela srednje veličine. Već 1907. godine, dvanaest godina nakon osnivanja auto-kompanije Laurin & Klement u Mladoj Boleslavi, lansiran je Type FF, vozilo koje je nudilo za to vreme visok luksuz.
Između 1925. i 1936. godine limuzinu Škoda Hispano-Suiza koristio je tadašnji predsednik Čehoslovačke Tomaš Garig Masarik, zajedno sa brojnim drugim istaknutim ličnostima tog vremena.
Početkom tridesetih godina prošlog veka proizvođač automobila iz Mlade Boleslave nudio je široku paletu modela sa šestocilindarskim (Škoda 633, 645 i 650) ili osmocilindarskim motorima (Škoda 860).
Ipak, novi model Superb postao je vrhunski model češkog proizvođača. Ovo ime se prvi put pojavilo u internim dokumentima kompanije 22. oktobra 1934.
Serijska proizvodnja je počela u proleće 1935, a do 1949. skoro 900 originalnih Škoda Superb jedinica sišlo je sa proizvodne trake u pet varijanti: pored šestocilindarskog 640, proizvedeni su i modeli Superb (1934-1936.) i Superb Type 902 (1936.), Superb Type 913 (1936-1939.), Superb 3000 OHV Type 924 (1938-1949.) i Superb 4000 Type 919 V8 (1938-1940.).
Mnogi od ovih modela su imali prilagođenu karoseriju napravljena prema specifikacijama pojedinačnih kupaca.
Šest decenija kasnije, Škoda je 2001. ponovo oživela ime modela i predstavila prvu generaciju modernog Superba.
Ovo lansiranje bila je kruna razvoja savremenih vozila češkog proizvođača nakon što se pridružio Volkswagen grupi deset godina ranije.
Nakon premijere kompaktnog modela Octavia 1996, pojava Superba je označila Škodin povratak u segment velikih porodičnih automobila.
Početkom septembra 2001. godine, čak i pre zvanične promocije, Superb je transportovan u zamak Lani u centralnoj Češkoj, gde je tadašnji češki predsednik i veliki automobilski entuzijasta Vaclav Havel krenuo sa novom limuzinom u pobnu vožnju.
Ponuda motora uključivala je tri benzinske i dve dizel jedinice. Benzinci su proizvodili 85 kW (115 KS), odnosno 110 kW (150 KS), a u vrhu ponude verzija bila je 2.8-litarski V6 sa 142 kW (193 KS).
Sa ovim motorom, Superb je postizao maksimalnu brzinu od 237 km/h.
Kupci koji su preferirali dizelaše mogli su da izaberu 1.9-litarski TDI sa 96 kW (130 KS) i prosečnom potrošnjom od samo 5,7 litara na 100 km. Druga opcija bio je šestocilindrični TDI sa zapreminom od 2.5 litara i snagom od 114 kW (155 KS).
Standardno je bio ugrađen šestostepeni manuelni menjač, a petostepeni automatski Tiptronic je takođe bio dostupan u kombinaciji sa dva V6 motora.
Škoda Superb, koja je u to vreme podsećala na izduženi Volkswagen Passat, takođe je mogla da se pohvali nizom inovativnih bezbednosnih karakteristika, a deo opreme je bio i sistem protiv proklizavanja ASR.
Verzije sa šest cilindara visokih performansi takođe su imale koristi od ESP sistema elektronske stabilizacije.
Dva prednja vazdušna jastuka i dva bočna vazdušna jastuka na prednjim sedištima, po jedan za vozača i suvozača, zaokružili su obimnu bezbednosnu opremu. Dodatni vazdušni jastuci za glavu, za zaštitu prednjih i zadnjih putnika, bili su dostupni kao opcija.
Ostali detalji opreme uključuju biksenonske farove sa integrisanim peračima farova, električno podesiva i grejana prednja sedišta, Climatronic automatsku kontrolu klime i navigacioni sistem u boji.
Serijska proizvodnja nove Škode Superb pokrenuta je 1. oktobra 2001. godine u fabrici Kvasini nakon što je lokacija potpuno modernizovana. Posle uspešne prve generacije došla je druga i treća, da bi pred kraj prošle godine debitovala i potpuno nova, četvrta generacija.
B92.
