Da li je genetski modifikovana hrana (GMO) opasna po zdravlje i u kojoj meri?
Sa naučne tačke gledišta, ne možemo reći da su genetski modifikovani organizmi, koji se koriste u ishrani ljudi i kao stočna hrana, opasni po zdravlje, otrovni ili da ih treba zabraniti. U poljoprivredi postoje tri vrste proizvodnje, konvencionalna, organska i biotehnološka, koja se zasniva na genetski modifikovanim organizmima i biljkama. Nauka je korišćena da pruži adekvatan odgovor na sve veći broj stanovnika naše planete i rastuće potrebe za hranom. Ali, s druge strane, ne možemo ni reći da je GMO hrana sto posto bezbedna, jer danas ništa nije bezbedno. Čak ni konvencionalno proizvedena hrana nije 100% bezbedna zbog pesticida, antibiotika i drugih štetnih materija. Ova činjenica odražava prednosti GMO hrane, jer ne sadrži pesticide zbog povećane otpornosti na štetne mikroorganizme i insekte.
Koje vrste hrane se proizvode genetskim inženjeringom? Danas se u svetu mogu kupiti i koristiti mnogi GMO proizvodi, kao što su soja, paradajz, pasulj, krompir, kukuruz, tikvice, pšenica, pirinač, pamuk, repica, kao i njihovi derivati – skrob, sirup, stočna hrana. Prema odredbama zakona Evropske unije, GMO hrana treba da bude testirana pet godina pre izdavanja dozvole za upotrebu. U stvari, ove dozvole se dobijaju nakon dve godine. Takođe, proizvodi koji sadrže genetski modifikovane sastojke u procentu većem od 0,5 odsto moraju biti vidljivo obeleženi. Međutim, to se retko radi iz straha da bi potrošači mogli da bojkotuju ove proizvode. GMO hrana se već uveliko uzgaja u inostranstvu i takva hrana polako istiskuje na tržištu prirodno proizvedenu hranu, koja, kako je sve ređa, poskupljuje, a i dalje je traženija među potrošačima.
Da li GMO hranu ne treba odbaciti? Naravno, ali sve treba da bude pod kontrolom i regulisano zakonom. GMO hrana je takođe vrsta selekcije u poljoprivrednoj proizvodnji. Biotehnologija će se sve više koristiti u ishrani.
Koja je prednost GMO hrane? Njena najveća prednost je skraćivanje procesa selekcije. Za klasičnu selekciju sorti i hibrida potrebno je najmanje 10 godina, a genetskim modifikacijama to vreme se znatno skraćuje. Onda, kultivisane GMO biljke su otpornije na insekte, parazite i korov, čime se smanjuje upotreba pesticida. Osim toga, GMO biljke stvaraju sopstvene toksine i supstance koje uništavaju viruse. Spomenimo i činjenicu da su i pojedine GMO biljke, važne za ishranu ljudi, obogaćene korisnim materijama i vitaminima. I konačno, veći su prinosi GMO useva, sa dužim periodom zrenja i produženom svežinom.
I šta je njen najveći problem? Najveći problem sa GMO hranom je potencijalna opasnost od izazivanja alergija, da GMO biljke budu alergeni. Takođe, važno je ne proizvoditi biljke otporne na antibiotike, jer bi to značilo da bi ljudi koji ih koriste postali otporni i na antibiotike. Postoji i potencijalna opasnost u lancu ishrane – da se gen za otpornost ne ubaci u neke divlje vrste, neki korov, koji će postati otporan na herbicide i insekticide i tako zauzeti prostor na štetu gajenih biljaka.
Koji su argumenti „za“ i „protiv“ kada govorimo o organskoj hrani? Objektivno, postoje svi razlozi za organsku hranu, a nijedan protiv! Mnogi ljudi kupuju organsku hranu jer ima bolji ukus od neorganske hrane. Organsko voće i povrće raste sporije i ima manji sadržaj vode (i do 30 odsto više suve materije), što doprinosi punijem ukusu hrane. Organska hrana sadrži više vitamina C i ključnih minerala – kao što su kalcijum, magnezijum, gvožđe i hrom, kao i antioksidanse koji sprečavaju rak. Organsko mleko prirodno ima više omega-3 masnih kiselina, vitamina E, A (beta karoten) i drugih antioksidanata.
Poslednjih godina sve češće se mogu čuti upozorenja da je većina namirnica „obogaćena” aditivima. Samo 32 od 290 prehrambenih aditiva odobrenih u EU dozvoljeno je u organskoj hrani. Među zabranjenima su hidrogenizovane masti, aspartam i mononatrijum glutamat, koji se dovode u vezu sa zdravstvenim problemima. Najbolji način da izbegnete pesticide je da jedete organsku hranu, jer je njihova proizvodnja zabranjena. U EU više od 40 odsto ukupne količine neorganskog voća, povrća i hleba sadrži toksične pesticide. Na primer: sve pomorandže, 90 odsto hleba, 72 odsto grožđa, 95 odsto kruške…
U kojoj meri je proizvodnja organske hrane u skladu sa principima zaštite životne sredine?
Sve organske farme i hrana se pregledaju najmanje jednom godišnje. Organska poljoprivreda ima najhumanije uslove za život životinja. Smanjuje zagađenje usled prskanja, proizvodi znatno manje ugljen-dioksida…
Koje oznake treba da ima proizvod iz ove kategorije?
Organski proizvod mora imati sertifikat izdat od akreditovanog tela. Pakovanje hrane ima i znak “bio”, “eko” ili “organski”, a domaći proizvod ima i nacionalni znak.
Koje uslove moraju da ispune farmeri da bi mogli da proizvode organsku hranu?
Pre svega, moraju imati čisto zemljište, daleko od potencijalnih zagađivača. Takođe, podrazumeva se da se u proizvodnji ne koriste sintetička đubriva, herbicidi i pesticidi, kao i da se stoka i živina hrani organskom hranom.
