Mađarska i Austrija “pevaju iz iste pesmarice”, bilo da se radi o Ukrajini, Rusiji ili čak sukobu Izraela i Hamasa, piše Politiko.
S obzirom na to da Mađarska drži 50 milijardi evra pomoći Ukrajini i kao taoca za pristupanje te zemlje EU, Beč, tvrde njegovi kritičari, koristi ćorsokak da svoje prioritete gurne iza kulisa, ignorišući hitnost situacije u Kijevu.
Nedavni potez Austrije u odnosu na Ukrajinu odgovara poznatom obrascu iskorišćavanja svoje neutralnosti kako bi se približio Moskvi, a istovremeno tvrdio odanost Zapadu, taktiku kojom je ovladao i mađarski lider Viktor Orban.
Austrijska reputacija upornosti u Briselu je pogoršana njenom dugogodišnjom blokadom puta Bugarske i Rumunije u šengensku zonu. Čak i Mađarska podržava uključivanje dve zemlje.
Pravi razlog zašto Austrija odjednom diže buku oko Ukrajine u Briselu je Bosna i Hercegovina. Ako EU otvori pristupne pregovore sa Ukrajinom, Austrija želi da se uključi i Bosna i Hercegovina, sa kojom ima dugogodišnje ekonomske i političke veze.
“Želimo videti Bosnu i Hercegovinu u porodici EU”, izjavila je ovog meseca austrijska ministarka za Evropu Karoline Edtstadler tokom posete Sarajevu, tvrdeći da je pristupanje zemlje “geopolitička neophodnost”.
S obzirom na blizinu Austrije regionu, smirivanje tenzija u bivšoj Jugoslaviji dugo je bilo na vrhu spoljnopolitičkih prioriteta zemlje. Beč je ubeđen da je najbolji način za stvaranje trajnog mira u regionu – i takođe smanjenje upornog uticaja Rusije dovođenje Zapadnog Balkana u okrilje EU.
Imajući u vidu da je pridruživanje Ukrajine koje je na dnevnom redu ovonedeljnog samita EU, Austrija je videla priliku da uvuče Bosnu kroz mala vrata.
“Nemamo nameru da stanemo na put pridruživanja Ukrajine”, naveo je Politiku jedan visoki austrijski zvaničnik koji je zahtevao anonimnost, dodajući da bi to bilo kao “stajanje ispred teretnog voza”. Jedini cilj Austrije, rekao je zvaničnik, bio je da tiho prikači Bosnu i Hercegovinu “na zadnji deo voza”.
Ipak, kada je u pitanju politički pravac Austrije, još uvek postoji mnogo razloga za zabrinutost. U zemlji bi trebalo da se održe izbori sledeće jeseni. Anti-EU Partija slobode, koja Orbanovu Mađarsku smatra uzorom, vodi u anketama sa priličnom razlikom.
Tokom nedavne posete Budimpešti, lider Slobodarske partije Herbert Kikl nazvao je Mađarsku “utočištem nacionalnog samoopredeljenja i otpora protiv globalističke intervencije iz Brisela”.
Anonimni diplomata je briselskom portal još rekao i: “Nemojte pogrešiti: ovo je dvojna monarhija koja se diže iz groba”.
Na kraju, Politiko dodaje da uprkos rastućem bratstvu krajnje desnice između Kikla i Orbana, Evropa može da se uteši činjenicom da austrougarska saradnja nikada nije izdržala test vremena. Poslednji pokušaj je trajao samo oko 50 godina.
