Evropski savet potvdio je punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU.I
Savet je takođe pozvao na ubrzanje procesa pridruživanja ovog regiona, navodi se u zaključcima Evropskog saveta o Ukrajini, proširenju i reformama.
Evropski savet napominje da je primio k znanju navode Evropske komisije o novom Planu rasta za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da ubrza socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU, zasnovanu na strogim uslovima.
Kako se ističe, Evropski savet ohrabruje Zapadni Balkan da ubrza tempo reformi koje su povezane sa EU i da unapredi regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU.
“Evropski savet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između Evropske unije i regiona tokom samog procesa proširenja, na reverzibilan i na zaslugama zasnovan način”, kaže se u zaključcima.
Podsecajući na deklaraciju iz Granade, Evropski savet je naglasio da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet.
“To je pokretač za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova evropskih građana, smanjenje dispariteta među zemljama, i on mora da neguje vrednosti na kojima je Unija zasnovana”, navodi se u zaključcima.
Napominje se da i EU i buduće države članice treba da budu spremne za pristupanje. “Rad na oba koloseka treba da napreduje paralelno”, navodi se u zaključcima.
Istaknuto je da zemlje koje teže da postanu članice EU treba da pojačaju svoje napore ka sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava, i u skladu na zaslugama zasnovanom prirodnom procesu pristupanja, i uz pomoc EU.
Kako se napominje, EU treba da, paralelno s tim, sprovede neophodne unutrašnje osnove i reforme, u skladu sa dugoročnim ambicijama i načinima da ih ostvari i reši ključna pitanja koja se odnose na njene prioritete i politike, kao i njenu sposobnost delovanja.
“Ovo ce učiniti EU jačom i ojačaće evropski suverenitet”, ocenjuje se u zaključcima.
Navodi se da je Evropski savet, nadovezujući se na paket proširenja Evropske komisije od 8. novembra, doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom i pozvao Savet da usvoji odgovarajuce pregovaračke okvire, kada se preduzmu relevantni koraci navedeni u preporukama Komisije.
Navodi se i da je odlučio da Gruziji dodeli status zemlje kandidata, a da će sa Bosnom i Hercegovinom otvoriti pristupne pregovore kada ta zemlja ostvari neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo u EU.
Evropski savet je pozvao Evropsku komisiju da obavestio Savet o napretku najkasnije u martu 2024. godine, u cilju donošenja odluke o BiH.
Kada je reč o Severnoj Makedoniji, napominje se da je EU spremna da završi početnu fazu pristupnih pregovora sa tom zemljom, čim ona ispuni obavezu da završi sa sprovođenjem ustavnih promena i poziva Skoplje da ubrza taj proces.
Kada je reč o reformama, Evropski savet navodi da, kako se Unija širi, uspešna evropska integracija zahteva da njena politika bude prikladne za buducnost i finansirana na održiv način, a zasnovana na vrednostima EU.
Kaže se i da je potrebno da institucije EU nastave da efikasno funkcionišu. Evropski savet najavio je da će se na predstojecim sastancima baviti unutrašnjim reformama u cilju usvajanja zaključaka o mapi puta za rad u budućnosti, do leta 2024. godine.
Kada je reč o Ukrajini, ponavlja se osuda rata u toj zemlji, koji, kako se navodi, predstavlja očigledno kršenje Povelje UN.
Savet je potvrdio nepokolebljivu podršku Unije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica i “njeno inherentno pravo na samoodbranu”.
Evropski savet potvrdio je i nepokolebljivu posvećenost Evropske unije da nastavi da pruža snažnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenom narodu koliko god je to potrebno.
“Evropska unija i njene države članice nastaviće da se bave hitnim vojnim i odbrambenim potrebama Ukrajine”, dodaje se u zaključcima.
Kako se navodi, Evropski savet posebno insistira na važnosti blagovremene, predvidljive i održive vojne podrške Ukrajini, posebno kroz Evropski mirovni fond i Misiju vojne pomoći EU, kao i kroz direktnu bilateralnu pomoć država članica.
Evropski savet istakao je i da postoji hitna potreba da se ubrza isporuka projektila i municije, posebno u okviru inicijative od milion metaka artiljerijske municije, i da se Ukrajini obezbedi više sistema protivvazdušne odbrane.
“Vojna podrška i bezbednosne obaveze biće obezbeđene uz puno poštovanje bezbednosne i odbrambene politike određenih država članica i uzimajući u obzir bezbednosne i odbrambene interese svih država članica”, dodaje se u zaključcima.
Navodi se da će se nastaviti intenzivni globalni napori i saradnja sa Ukrajinom i partnerima iz svih regiona sveta, kako bi se osigurala najšira moguca međunarodna podrška “sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru” i ključnim principima i ciljevima ukrajinske mirovne formule.
“Rusija i njeno rukovodstvo moraju biti u potpunosti odgovorni za vođenje agresorskog rata protiv Ukrajine i za druge najteže zločine po međunarodnom pravu, kao i za ogromnu štetu prouzrokovanu njenim ratom”, navodi se u zaključcima.
U njima se dodaje i da Evropski savet podstiče napore da se uspostavi tribunal za krivično gonjenje, kako se tvrdi, “zločina agresije protiv Ukrajine”, koji bi uživao najširu međuregionalnu podršku i legitimitet, kao i budući mehanizam kompenzacije.
Evropski savet ponovo je pozvao Rusiju i Belorusiju da hitno osiguraju bezbedan povratak u Ukrajinu “sve protivpravno deportovane i prebačene ukrajinske dece i drugih civila”.
Navodi i da je EU odlučna da dodatno oslabi sposobnost Rusije da vodi rat, uključujuci kroz dalje jačanje sankcija, i kroz njihovu punu i efikasnu primenu i sprečavanje njihovog zaobilaženja, posebno za robu visokog rizika, u bliskoj saradnji sa partnerima i saveznicima.
Osudio je kontinuiranu vojnu podršku ratu koju, kako navodi, pružaju Iran, Belorusija i Severna Koreja i apelovao na sve zemlje da ne pružaju materijalnu ili drugu podršku ruskom ratu.
“Evropska unija ce nastaviti intenzivan rad sa partnerima na suzbijanju lažnih ruskih narativa i dezinformacija o ratu”, dodaje se u zaključcima Evropskog saveta.
Naglašava se važnost bezbednosti i stabilnosti u Crnom moru i da je od vitalnog značaja da ukrajinski izvoz žitarica bude održiv i da stigne do svetskih tržišta.
U zaključcima se napominje da će EU nastaviti da podržava Moldaviju i Gruziju u rešavanju izazova sa kojima se suočavaju kao posledicom rata u Ukrajini.
Evropski savet naveo je da podržava zaključke Saveta za opšte poslove EU o proširenju, koji su doneti 12. decembra, ali nije pomenuo Srbiju, koja je deo tih zaključaka.
U zaključcima Saveta za opšte poslove EU, u delu o Srbiji, traži se od Evropske komisije i visokog predstavnika EU da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije kako bi se, kako se navodi, “odrazile obaveze Srbije” koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa.
U zaključcima Saveta za opšte poslove se navodi da će napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupni tempo pregovora o pristupanju Srbije EU.
Beograd i Priština pozivaju se da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Zajednice srpskih opština.
