Za primer je uzeto jedno od najliberalnijih automobilskih tržišta Starog kontinenta.
Ni u jednoj drugoj zemlji u Evropi nema više kineskih automobilskih brendova zastupljenih na tržištu nego u Norveškoj. Samo ove godine u toj skandinavskoj zemlji registrovano je trinaest novih marki automobila, gde svako vidi svoju priliku, računajući na visok standard kupaca, otvorenost tržišta i veliki udeo električnih automobila.
Neki od brendova su sami našli put do Norveške, dok su druge preuzeli norveški uvoznici. Zajedničko skoro svim ovim markama automobila je da još uvek nisu pronašli “zlatni rudnik”, ali postoje izuzeci, piše Revijahak.
Kada se govori o tipičnim kineskim brendovima, pre svega se misli na brendove koji su nastali u Kini. Ne Volvo i Polestar, na primer, švedske auto-marke koje je kupio i nastavio da razvija kineski Geely.
Dosadašnja statistika registracija u tekućoj godini pokazuje da je potrebno spustiti se čak do 20. mesta na listi pre nego što se naiđe na prvi kineski brend. To je MG, koji je ove godine uspeo da proda svoj električni MG 4 (debitovao u Srbiji na beogradskom sajmu automobila) u solidnim količinama.
Takođe, sledeći kineski model dolazi iz kompanije MG – ZS EV, pa čak i treći Marvel R. Ali i to su sve male količine. Iza njih je najveći proizvođač automobila u Kini, BYD, sa dva modela, Tang i Atto 3.
Sa preostalih nešto više od mesec dana do kraja 2023, Nio je ove godine u Norveškoj prodao samo 470 vozila. To je nešto više od tri automobila po zaposlenom u njihovoj kancelariji i salonima.
Zatim sledi luksuzni Hongqi E-HS9 je rangiran na 103. mestu među električnim vozilima. Daleko ispod na listi su brendovi kao što je Voyah, koji je ušao na tržište prošle godine sa SUV modelom Voyah Free.
Iz prelepog salona u centru Osla, prodali su 10 automobila 2022. godine, a do sada su ove godine prodali 18 automobila. Poređenja radi, samo Teslin Model Y prodat je u pet puta većem broju (20.000 jedinica) od svih kineskih modela, piše elbil24.
