U Srbiji se u poslednje vreme dogodilo nekoliko saobraćajnih nesreća koje su izazvali vozači koji su se kretali suprotnim smerom. Koliko se često to događa u Nemačkoj? Šta su uzroci? Koliko je to opasno?
Mnogim Nemcima dobro je poznata poruka koju povremeno čuju na radiju dok voze: “Oprez, vozilo u suprotnom smeru!” Čak 2.000 ovakvih upozorenja bude godišnje u Nemačkoj.
Ali, o vozačima koji voze u pogrešnom smeru do skoro se nije mnogo znalo, jer taj fenomen nije mnogo istraživan. Pritom, ni u jednoj drugoj saobraćajnoj situaciji ne strada toliko ljudi kao kada se vozi u suprotnom smeru, piše Dojče vele.
Nedavno je Savez nemačkih osiguravajućih društava (GDV) objavio prvu veliku studiju na tu temu. Prema rečima Zigfrida Brokmana, šefa istraživačkog tima, više od 40 odsto vozača koji voze u suprotnom smeru stariji su od 75 godina – iako stariji ljudi voze mnogo manje i prelaze najmanje kilometara na auto-putu.
Demencija i konfuzija su najveći problemi u toj starosnoj grupi. Brokman dodaje da većina vožnji u suprotnom smeru završava bez ozbiljnih posledica. Međutim, ako do nesreće dođe, one su obično veoma teške.
“Nesreća koju je prouzrokovao onaj ko vozi u suprotnom smeru obično je veoma ozbiljna”, kaže Brokman.
Najopasnija saobraćajna situacija
Proteklih godina, bilo je različitih predloga kako poboljšati prevenciju: bolje označavanje puta, jasnija signalizacija – ili čak bodlje za zaustavljanje vozila na izlazima koje se aktiviraju prilikom vožnje u pogrešnom smeru.
Međutim, ti sistemi su skupi, a i ometaju rad policijskih i spasilačkih vozila.
Prema Brokmanu, vožnja u suprotnom smeru je “najopasnija saobraćajna situacija koja se može zamisliti”. Šezdeset odsto nesreća uzrokovanih vožnjom u suprotnom smeru rezultira teškim povredama ili smrću.
U 224 istražene nesreće poginulo je 99 ljudi, 207 je teško, a 210 lakše povređeno.
“To je neverovatna brojka u poređenju s drugim nesrećama”, kaže Brokman. U više od 40 odsto slučajeva vožnja u pogrešnom smeru se namerno započinje.
Kod otprilike trećine proučenih slučajeva sve je počelo tako što je vozač napravio polukružni zaokret. Kod starijih vozača to se obično dešava zbog konfuzije, a kod mlađih, zbog suicidalnih namera ili zato što beže od policije.
Alkohol igra veliku ulogu
Prema rečima Brokmana, 18,3 odsto vožnji u suprotnom smeru povezano je s vožnjom u alkoholisanom stanju. Taj procenat opada što su vozači stariji. Ipak, alkohol igra veću ulogu u vožnji u pogrešnom smeru nego u drugim saobraćajnim nesrećama, u kojima samo oko šest odsto učesnika ima alkohol u krvi.
Većina vožnji u suprotnom smeru odvija se u levoj traci, tako da se tu dešava i većina nesreća. Ukoliko ste na auto-putu u Nemačkoj i čujete upozorenje o vozaču u suprotnom smeru, treba da ostanete u desnoj traci, smanjite brzinu na najviše 80 kilometara na sat i da više ne pretičete.
Vožnja u suprotnom smeru “nije povezana s uslovima osvetljenja”, kaže Brokman. Skoro polovina tih vožnji dešava se tokom dana.
Vikendi su opasniji, a najmanje vožnji u suprotnom smeru sa nesrećama dešava se sredom, pokazuje nemačko istraživanje. Većina vožnji u suprotnom smeru završava se nakon manje od dva kilometra.
Prevencija?
U svakom slučaju, neophodno je poboljšati sisteme upozorenja, a Brokman se zalaže za rešenje koje funkcioniše putem aplikacije. Oko toga bi, smatra, svi proizvođači vozila trebalo da se slože.
Automatizacija bi takođe mogla da učini auto-puteve bezbednijim, na primer tako što će sistem prepoznati i zaustaviti vozilo koje se kreće u pogrešnom smeru.
“Tehnički, to ne bi trebalo da bude teško”, smatra Brokman.
Evropska komisija je u martu objavila predloge za reformu produženja roka važenja vozačkih dozvola. Prema nacrtu, zemljama-članicama EU će ipak biti prepušteno da odluče da li vozači stariji od 70 godina treba da se podvrgnu posebnim testovima kako bi produžili vozačku dozvolu.
Brokman smatra da su planovi EU irelevantni: “Na kraju će to značiti da ću imati 40 evra manje u džepu, ali da ću i dalje moći da zadržim svoju vozačku dozvolu bez provere”.
Mnogo važnije je, smatra, uvesti obavezne kontrolne vožnje pri produženju vozačke dozvole. Trebalo bi, smatra, voziti 45 minuta s instruktorom vožnje.
Brokman nije za oduzimanje vozačke dozvole starijim osobama, “oni bi trebalo da znaju šta mogu, a šta više ne mogu”.
Poznate rute, vožnja tokom dana na selu – to za njih obično nije problem. Ali, haos u gradskom saobraćaju svakako jeste.
