Mihael Šumaher je nakon šampionskih godina u Benetonu 1996. godine odlučio da dođe u redove Ferarija.
Potpisao je dvogodišnji ugovor vredan 60 miliona dolara i stigao u ekipu koja je poslednju titulu osvojila 1979. godine, a konstruktorsku 1983. godine.
Godinu dana kasnije je i Ros Bron stigao iz Benetona, dok je Rori Briner takođe krenuo njihovim putem.
Mihael Šumaher je bio vrlo motivisan, a tada je imao broj 3 na svom bolidu i čisto da vas uputimo, te 1996. godine je završio treći u sezoni sa 59 bodova i velikim brojem trka koje nije ni završio ili ih uopšte nije ni počeo.
Bilo je jako turbulentno, jer je pritisak u Ferariju uvek veliki i očekuju se titule i pobede, pogotovo kada u tim iz jednog Benetona (nakon saradnje sa Flaviom Brijatoreom) dovedete talentovanog Mihaela Šumahera.
Ne tako dobra trka za Šumahera
Tog 10. marta 1996. godine u Australiji je Mihael Šumaher po prvi put seo za volan Ferarija i vozio trku u Melburnu pred više od 400.000 ljudi.
Šumaher ovu trku nije ni završio, a pobedio je Dejmon Hil ispred Žaka Vilneva (kome je ovo bio debi i smatra se za jedan od najboljih prvih nastupa) i Edija Irvina, Šumaherovog timskog kolege.
Mihael Šumaher je zapravo imao dobre kvalifikacije i bio je četvrti, iza Žaka Vilneva, Dejmona Hila i Edija Irvina, a ispred Mike Hakinena, Žana Alezija, Gerharda Bergera, Rubensa Barikela, Hajnc Haralda Frencena, Mike Sala…
Tokom trke je morao da odustane zbog kvara kočionog sistema u 32. krugu, a samo 11 vozača je završilo trku.
Bio je to prvi put da se Velika nagrada Australije vozi u Melburnu (Melburn Park, gradska staza gde se vozi i dan danas), a ne u Adelejdu gde se godinama vozila, a prethodne 1995. godine je takođe slavio Dejmon Hil.
B92.
