Održivost je primarna
Najveći problem data centara je klimatska promena, jer zbog sve većih zahteva za podacima njihove dimenzije moraju rasti, a u korak sa rastom ide i sve veća neophodna količina energije. Razmatranje klimatskih promena uskoro će postati obavezan zahtev prilikom izgradnje novih, i proširenja trenutnih data centara.
Kao primer uzmimo situaciju u Frankfurtu: grad zahteva od data centara dve stvari: da zauzimaju što manje prostora, i da zid svake te zgrade bude prekriven zelenom površinom sačinjenom od biljnog sveta. Drugi primer je grad Vuster u Britaniji, u kom je jedna od kompanija već postavila zelene površine na krovove pomoćnih zgrada, trafostanica i skladišta za bicikle.
Optimalna lokacija donosi maksimalnu efikasnost
Druga, i vrlo bitna stvar, koju kompanije moraju uzeti u obzir je gde će data centri biti izgrađeni. Broj ljudi na planeti zvanično je prešao 8 milijardi, do 2030. očekuje se da ta brojka bude 9 milijardi, što znači da planeta postaje sve tešnja. Pre samog početka izgradnje, potrebno je uzeti u obzir pre svega lokaciju u odnosu na korisnike i tip napajanja, odnosno izvore iz kojih se struja dobija. Biti energetski svesna kompanija i imati pristup pravom vidu energije izuzetno je bitna stavka, pa se većina odlučuje za čistu energiju, kako bi se celokupno zagađenje svelo na nulu.
Povećana bezbednost i nadgledanje centara sve su bitniji
Pored potrebe o povećanoj efikasnosti, briga o sigurnosti podataka sve je veća. Sigurnosne kamere nisu dovoljne, zato se ugrađuju i detektori kretanja, alarm u slučaju provale unutar centara, kao i detektori vatre i dima.
Pošto hakeri koriste sve naprednije metode, od izuzetne je važnosti da se digitalne sigurnosne mere samih centara povećaju. Daljinsko praćenje sve je popularnije, ali kompanije moraju biti oprezne, te ovom tehnologijom prate, ali ne i kontrolišu postrojenje, jer bi u slučaju hakovanja ta osoba mogla kontrolisati kompletnu infrastrukturu data centara.
Benchmark.
