Glavobolje povezane sa apnejom u snu takođe se javljaju u ranim jutarnjim satima. Jedna studija je pokazala da je jedna od pet osoba sa apnejom u snu prijavilo jutarnje glavobolje. Napadi migrene su vrlo česta vrsta glavobolje koja se najčešće javlja u ranim jutarnjim satima.
Poremećaji spavanja mogu da dovedu do glavobolje, posebno migrene. Nova istraživanja pokazuju da poremećaj spavanja može izazvati epizodu migrene i biti prethodnik migrenske bolesti koja se kasnije razvija. Poremećaji spavanja su povezani sa češćom i izraženijom migrenom, koja nekada može postati i hronična.
Istraživanja su povezivala poremećaje spavanja kao što su nesanica i loš kvalitet sna sa češćim i intenzivnijim glavoboljama. Oko 50 odsto ljudi koji imaju glavobolje ili migrenu imaju nesanicu.
Koje su vrste ranih jutarnjih glavobolja?
Glavobolja može da bude po tipu tupog, oštrog ili pulsirajućeg bola. Trajanje glavobolje takođe može značajno da varira. Postoji oko 150 vrsta glavobolja.
One za koje se zna da se često javljaju u ranim jutarnjim satima su:
– migrena
– klaster glavobolja
– hipnička glavobolja
– tenziona glavobolja
– paroksizmalna hemikranija
Postoji nekoliko stanja i faktora koji mogu da izazovu rane jutarnje glavobolje.
Nesanica
Nesanica može da utiče na obrasce spavanja i prouzrokuje nedostatak sna. Nedostatak sna je najčešći uzročnik jutarnjih glavobolja i može da izazove migrenu. Nesanica može da se leči na različite načine. Prvi korak je da o tome razgovarate sa svojim lekarom.
Lečenje nesanice može da uključuje lekove, psihoterapiju, kombinaciju lekova i psihoterapije, prenose Vijesti.me.
Depresija ili anksioznost
Istraživanja pokazuju da se poremećaji raspoloženja i epizode migrene često javljaju zajedno, a postojanje jednog ukazuje na veći rizik od drugog. Na primjer, što je veća učestalost epizoda migrene kod osobe, veća je verovatnoća da će imati poremećaje raspoloženja, i obrnuto.
Referentne naučne studije su došle do zaključka da pacijenti sa migrenom imaju 2,5 puta veću verovatnoću da će biti depresivniji od ljudi koji nemaju migrenu i između dva do pet puta veću verovatnoću od razvoja anksioznih poremećaja.
Različiti poremećaji mentalnog zdravlja takođe mogu da dovedu do nesanice, što može dodatno da poveća rizik od pojave jutarnjih glavobolja.
Hrkanje ili apneja u snu
Poremećen san uzrokovan hrkanjem ili sleep apnejom može da bude izvor ranih jutarnjih glavobolja. Hrkanje može da bude samostalno stanje ili simptom apneje.
Apneja u snu prouzrokuje prekide disanja povremeno tokom cele noći. Generalno govoreći, glavobolje povezane sa apnejom u snu traju oko 30 minuta. Apneja može da se leči specijalnom opremom, kao što je aparat za kontinuirani pozitivan pritisak u disajnim putevima (CPAP).
Škripanje zubima
Škripanje ili stiskanje zuba je takođe poznato kao bruksizam. Ovo stanje može da se javi noću kao poremećaj spavanja. Jutarnja glavobolja se obično povezuje sa bruksizmom, ali istraživanja su kontradiktorna o tome da li bruksizam zaista prouzrokuje glavobolju. Neki istraživači veruju da glavobolje povezane sa bruksizmom mogu zapravo da proizađu iz poremećaja u temporomandibularnom zglobu (TMZ) u vilici.
Glavobolja koja se javlja kod bruksizma je uglavnom tupa i obično je lokalizovana u blizini slepoočnica. Bruksizam je takođe povezan sa drugim poremećajima spavanja kao što je apneja u snu, i može da izazove oštećenje zuba i bola u vilici.
Naprezanje mišića vrata
Glavobolje u ranim jutarnjim satima mogu da budu posledica naprezanja mišića u vratu. Jastuci bi trebalo da vam pomognu da zadržite položaj za spavanje koji pravilno podržava položaj vrata i kičme. Jastuk treba da vam drži glavu i vrat u položaju sličnom onom kada stojite.
Mamurluk i alkohol
Glavobolje u ranim jutarnjim časovima mogu da budu posledica (zlo)upotrebe alkohola. Obilna konzumacija alkohola može da dovede do neadekvatnog sna i rane jutarnje glavobolje. Količina alkohola koja će dovesti do mamurluka varira od osobe do osobe.
Poremećaji temporomandibularnog zgloba (TMZ)
Glavobolje, često u ranim jutarnjim satima, mogu biti povezane sa vilicom. Glavobolja je jedan od najčešćih prijavljenih simptoma poremećaja temporomandibularnog zgloba (TMZ). Poremećaji TMZ mogu da izazovu bol, ukočenost i škljocanje u vilici, kao i glavobolju. Uzrok ovih poremećaja nije poznat, ali se javljaju kada TMZ ne funkcioniše.
Ovo je zglob koji spaja vilicu i omogućava vam da pričate, žvaćete hranu i otvarate usta. Ponekad je mirovanje TMZ dovoljno da ublaži simptome, a terapijske opcije su konzumiranje mekše hrane i izbegavanje tvrde ili lepljive hrane, smanjivanje pokretljivosti ovog zgloba i smanjenje stresa.
Lekovi
Lekovi mogu da poremete obrasce spavanja, što dovodi do poremećaja sna i ranih jutarnjih glavobolja. Razgovarajte sa svojim ljekarom ako sumnjate da lekovi izazivaju rane jutarnje glavobolje.
Neki lekovi koji se koriste za lečenje glavobolje mogu da izazovu poremećaj spavanja. Takođe, neki lekovi, kao što su benzodiazepini, koji se koriste za lečenje poremećaja spavanja mogu da izazovu ili pogoršaju glavobolju.
Glavobolja usled prekomerne upotrebe lekova protiv bolova takođe je uzročnik ove vrste glavobolja. Ako prečesto uzimate lekove protiv bolova da biste ublažili glavobolju, rizikujete da se glavobolja pogorša.
Previše spavanja
Previše spavanja takođe može biti okidač pojave ranih jutarnjih glavobolja. Tačan razlog za to je nepoznat, ali se generalno smatra da potiče od poremećaja u prirodnom cirkadijalnom ritmu i neuronskim putevima u mozgu.
Najbolji način da izbjegnete jutarnju glavobolju uzrokovanu pretjeranim spavanjem je da vratite svoj prirodni ciklus budnosti i spavanja tako što ćete svake noći odlaziti u krevet otprilike u isto vrijeme i ustajati u manje-više isto vrijeme najveći broj dana u sedmici.
Druga oboljenja
Jutarnje glavobolje se mogu javiti i zbog drugog oboljenja. Stanja koja mogu da izazovu hronične jutarnje glavobolje su hipertenzija (povišen arterijski krvni pritisak) i bolesti mišićno-skeletnog sistema. Obavezno razgovarajte sa svojim lekarom o svim simptomima koje imate.
