Nakon što je film „Ala je lep ovaj svet“ s velikim uspehom započeo svoj bioskopski život, serija „Šetnja s lavom“, koja prati iste protagoniste u nešto drugačijim zapletima, daje se na malim ekranima vikendom na TV Superstar u 21 h
Iza slojevitog i duhovitog teksta stoji poznati glumac Andrej Šepetkovski, koji se poslednjih godina sve češće može naći i ispred i s one strane kamere.
Šta vam je lakše – pisanje ili gluma?
– Lako je i jedno i drugo kad postoji čvrsta ideja dela i kada je motiv ljubav prema publici. Za glumu su najvažniji partnerstvo i dobra ekipa spremna na nesebičnu razmenu, a za pisanje tišina, mir i samoća.
A lepše?
– Iako se sa svakom novom ulogom nanovo probudi žeđ da je upijem, da se stopim s likom i da ga s lakoćom odigram, trenutno mi je inspirativnije pisanje jer mogu potpunije da iskažem svoj pogled na svet.
Tekst je inspirisan predstavom lazarevačkog pozorišta – da li je bilo teško adaptirati ga u scenario?
– Osnovna priča je kao u predstavi, samo što je, naravno, bogatija. Znam da zvuči kao da sam za psihijatra, no likovi koji su se na papiru rađali bili su toliko živi, vidljivi i inspirativni da bi mi se često otrgli i stvarali svoje priče koje su pretile da odvuku pažnju s glavnog toka. Sreća da volim matematiku, pa sam uz šarenolikost situacija težio i čvrstoj konstrukciji.
Zašto baš naziv „Šetnja s lavom“?
– To je naziv popularne TV emisije koju vodi glavna junakinja Una. Ona doživljava preobražaj, te se i sama emisija menja, udaljava se od sadržaja za ispiranje mozga ka pitanjima smisla postojanja. Osim toga, likovi u seriji zaista krenu u avanturu s nežnim, uplašenim lavićem kojeg društvo pretvori u zver.
Glumci ističu da je tekst toliko dobar da nisu imali potrebu da ga menjaju?
– Iako pokušavam da me pohvale ne ponesu, dirnut sam što se svim kolegama toliko dopao tekst. Posebno mi je drago što su se smejali dok su ga čitali, jer se onda i ja radujem njihovoj radosti. Te reakcije su podstrek i obaveza da i dalje pišem.
Koliko je bitno u ovim vremenima da umetnik svojim stvaranjem pokuša da prenese i duhovni aspekt dela?
– Svako stvara ono čime živi. Ideje koje usvojimo, misli i osećanja koje se začaure u srcu porađaju delo. I ono će neminovno ličiti na roditelje. Cilj umetnosti trebalo bi da bude širenje dobrote, oplemenjivanje čoveka. Dovoljno je i nasmejati ga, rasteretiti, dovesti ga do pročišćujućeg plača, usmeriti ga na put za koji mislimo da je koristan i lekovit. Da bi se u tome uspelo, stvaralac mora da stražari nad sobom i da duhovno napreduje. A ako nešto dobro, uz Božju pomoć, napravi, ukoliko zasluge za to pripiše sebi, kupio je kartu za mračne predele sujetnog nemira.
Kako spasti ljude, naročito mlade, od jalovih poruka kojima ih napajaju mediji i društvene mreže?
– Ova serija i jeste napisana iz ljubavi prema mladima koji su zatrpani nepotrebnim informacijama, pogrešnim uzorima, dezorijentisani brzinom slika koje pokušavaju da isprate. Njihove duše vape za smislom, a kada se desi da čuju neku mudru i okrepljujuću reč, talas prljavštine odmah zapljusne i takve misli i njihovog autora. Zaista je teško u ovom moru medijskog senzacionalizma i ispraznosti, jurnjave za novcem, moći i glamurom, ostati normalan. Jedino nam preostaje da se, koliko je do nas, borimo za svakoga i otrgnemo ga iz tih čeljusti ništavila, ukazujući na lekovitost plemenitih dela, pa koliko uspemo…
Alo.rs
