Njih dvojica nisu bila samo dugogodišnji prijatelji, već i saigrači, a potom i saradnici.
“Teško je rečima to opisati. Ostao sam bez najboljeg prijatelja. Teško je to shvatiti u ovom trenutku. To je proces koji traje, koji se događa, a sve misliš da se to nije desilo. Sve je kao san, ne verujem da se dešava kao ni njegova supruga i deca, majka i brat, prijatelji. Znam, težak period tek dolazi i čovek se mora s tim izboriti. Siniša je bio toliko velik da neće ostati zaboravljen”, rekao je Tanjga u intervjuu za “Novosti”.
Smatra da je Mihajloviću priređen oproštaj kakav zaslužuje.
“Ne znam ko nije bio da isprati Mihu na večni počinak u bazilici svete Marije, čuvenom zdanju u Rimu. Tamo je ukazana velika počast. Niko nije ostao ravnodušan na mestu gde su se pravoslavna i katolička crkva našli na zajedničkoj službi. Govorili su “naš i vaš Siniša”, reči koje imaju težinu. Dan pred sahranu reke ljudi su odavale poslednju poštu našem velikanu. Bio je veličanstven ispraćaj u Večnom gradu u istorijskom zdanju, i svi bi trebalo da budemo ponosni što smo Srbi. Od Mihe smo se oprostili na način na koji on zaslužuje”, rekao je Tanjga.
Njih dvojica su sarađivali u reprezentaciji Srbije 2012. godine. Potom je bio skaut u Milanu i Torinu, nakon čega je usledilo pet sezona zajedno na klupi u Bolonji.
“Od 2018. smo bili zajedno u svakodnevnom radu. Miha je bio šef trenera, šef stručnog štaba i njegova reč je bila odlučujuća. Dileme po tom pitanju nije bilo. Sada, u Bolonju ne mogu da se vratim. Jednostavno, emotivno ne mogu. Ne vidim sebe u tom klubu posle pet godina na klupi provedenih sa Sinišom. Sada da sednem bez njega? Ne mogu. Sve bi me podsećalo”, zaklučio je Tanjga.